Дело

КРОЗ ГРОБЛБЕ ОПАЖАЊА II ВЕЛЕШКЕ ПРИЛИКОМ Ш ТОВАЊА КРОЗ СРПСКУ ЗЕМЉ.У ПОД ТУРСКОМ 1892. ГОДИНЕ (ПОМЕНУ В. КАРИЋА) (НАСТАВАК) Качанички је тес-нац само много ужи н дивљији. Место интомог и доброг Врањанца. који ее данае, већ нуно задовољан, наслаћује краенпм иогледима, што их око еебе има, сређује своју летину, данас сигурну му течевину, ов *,е сам, с часа на час, иутем сретао, у гомилама или појединце, дивље и распусне становнике овог краја, који халакањем поздрављају воз кад поред њих прође. То су, и сам ћеш одмах погодити, Арнаути. Не знаш како је арнаутско халакање, праћено лупом воза и одјеком од испрекиданог ниска звиждаљке, којом је машинпста шенлучио, пролазећи кроз овај теснац, необично одударало од рас-положења и мисли, у којима сам се налазио, идући на ово велико гробље ерпско. Пшао сам путем, којим су нре толико година пшли они. које је дужност према огаџбини наменнла била смрти. Док полећс јаго соколова Од Нстока од Лазове куле Танке куле славна цар Лазара Долећеше на поље Косово : стварао сам себи слику овога краја из доба кад су њнме ходили они иосле чнјих су иоследњих уздаха Све звијезде крају прибјегнуле Све Косово тама нритиснула и упоређнвао је с овом див.љином, коју сам данас иред собом гледао, и која силно одскаче пспред овог парног нарипа, што кроз њу Јури, и, уз тутањ свој, хоће да је прнближи данашњој култури. Непрестано у тим мнслпм и пра.тећн погледима ненушаве таласе Лепенца, који ме није остављао за све време проласка кроз теснац, ја сам већ стигао до Ка-