Дело

Д Е Л 0 48 чаника, гнезда арнаутског. Мало исиред станице његове, лево од нута, прођох исиод развалина града Качаника, који је некада затварао улаз у теснац, озго од Косова Пол»а. Преко од њега, угледао сам остатке некада велике, четвртасте, грађевине, без с}\чње развалине каког караван-сераја. Она се налази у самој вароши, у којој с-танују искључиво Арнаутн.. У кућама или зидовима, којима с-у ове ограђене, смотрио сам мале куле; и оне су, као и зидови, снабдевене мазгалама, јасан знак сигурности и реда што у њему владаЈу. Крај нута, код ових развалина, седи Арнаутин иред својом грговином: на иоњави разастр’о дувана, који нотребнтоме нродаје. Кад запитах што ће пушка норед трговине му, одговорише ми,. да свуда у Турској ностоји мононол дувана, али да овде, у овим крајевима, није заведен. Ну, нека дође власт да оваку трговину забрани. С времена на времс угледао бих левом обалом Лепенца насип, како изгледа, доста добар. То је стари нут, који је Косово везивао с Маћедонијом, док железник није саграђен. Он се повија према земљишту, и на једном месту угледах читав малп тунел, кроз који пролази. То место зову „Шупаљ Камен“. Мој сапутник од Скопља којн ће са мном до Приштине, Фуад-бег, унук нознатог ти Јашар-паше, рече ми, да је гај тунел градио један човек заједну нару наднице. Градио га је, рече, ћускијом. Не знам да ли га је градио један човек, али сам питаном Фауд-бегу новеровао да су раднику плаћали пару наднице, и да га је ћускијом градио. Знаш н сам, да ти н не говорим, ко је могао радник бити, н с колико је суза морала бити натанана и тешким клетвама праћена свака груда, коју је можда и изнемогла снага каквог старца морала избацивати. да би му насилнпк лакше могао доћи. Код станице качаничке видео сам први пут Арнаутина у своме гнезду: људнна ћршна и витка стаса, обријана теме а иза којих се спушта иодужи перчин : носа орловског, јагодица оштро обележених, Дрта смагнута лнца необично оштрих, очију у које човек пе може дуго гледати. На главн му бела каиица, која му иокрива само теме: о рамену дуга пушка, а за силавом револвер. богато пшаран Фолигранским радом. обично од срме. Око силава, или преко рамена, на особитом ремену, нанизао је голем број Фишека за дугу пушку н револвер. Пједно н друго нотребно му је исто толико колико и хлеб, и смотрио сам нх са свпм у рнтама, а каткад и босе, али никад без ових украса, који их стално нодсећају на крв и освету. Прва станица од Качаника, то је Феризовић, одаклс насгаје КосовО' Иоље. Станнца Фернзовићска учиннла ми се највећа од свнх. што их до сада, сем скопске, видех на путу. Овде се одваја иут у Призрен и даље за сву Метохију и Подримље, и Феризовић служи као спојна тачка тога краја с железником. По зградама ми се учинило ново место, и, на раснитивање, рекоше мн да до пре 2 3 године овде ништа ннје било, сем једног хана. Видео сам грдну количнну хране намењене извозу и нриличан орој магаза. Преко од станице диже се „Hotel Albanie", који ме изгледом сврји.м ни мало не мами да му будем гост. Становништво Феризо-