Дело

К Р 0 3 Г F 0 Б Л> Е 49 вића броји н прилично Цинцара, који су у своје руке узели трговину овог краја. Одмах нза Феризовнћа, рекох тн, настаје Косово Пол>е! На ми кажу велико Косово Да је врло дуго и широко. Погледах око себе пространим видиком, којн ми се на овом месгу пружпо. Најугу угледах скоро цео Шар, и, ведар дан како је, то ми се и Љубетен нредставпо у свој својој велпчнни и белој одеКп. Дуго га нисам могао гледатн, јер. озарен сунцем, засењнвао мн је очи. Преда мном, с леве руке, вндех Голеш-иланину: ону на којој је Влах Алија, душманин СтрахиљнКа бана, разапео био свој шатор : „Те се двије але нонијеше „На Голечу на равној планпни на њему не видех нн дрвета, сав је обрастао травом: внше њега стоји, с ове стране што је менп окренута шумом обрасла Чичавица, која је негда у гајевима својим скривала 77 богомоља : преда ме пспречпо се шумом већ проређени Грдеч, проклет с Вукова пздајства „Ђе си Вуче? Не бнло те мајцп! „Јер пздаде ? Проклета ти душа ! а дал>е, у залеђу му, Копаоннк и пролаз т. зв. Мало Косово. У лево, распознах прпзренске н пећс-ке планине, које се веК мешају с нлаветнилом неба: то су оне горе „тамом завнјене, усејане тугом, крвљу заливенеа. Ту, v сред те земље, како рекоше путнпце Енглескиње, „леже остаци, који сведоче како је она некада била хрншКанска и цивилизована земља. Пзмеђу суровости албанскпх села, иутнпк наплази на стару једну нрестоннцу и на натрпјаршију једну, на велпке цркве у византискоме стплу, на Фреске раније талнјанске вештинеи, „Онам? онамо за брда она Говоре да је зелени гај, У њем’ се дижу Дечани свети Молитва у њих достиже рај“. Старајући се да мп ништа нс би пзмакло погледу у овом светом месту, стпгох всћ до Лииљана, сада неугледног села, а некада напредног града, у којем је била н епископска столнца. Прођох скоро одмах на домак његове малене црквице, која је, кажу, на Косову најстарнја, н за коју народ има голнко љубави, да је за досадашље њено трајањс везао прииоветку, која изазпва потоке суза. После Липљана стпгао сам на глободерачку станицу, која служп вароши Приштинн. у којој ђу се уставпти. СвоЈе раније име она је сад заменила имсном Прпштина, до које сам огншао колпма за s/4 сахата. * Прнштнну сам с кола угледао скоро одмах чим сам изпшао од станице железнпчке, и прво мн је иао у очи прнличан број новпх кућа, поднгнутпх у странама вељетинског виса, којн мн на овом месту крати ДЕЛО III 4