Дело

Д Р У III ТВЕН II Ж II В 0 т 49Г> нпје сагласно, а због тога, по претпоставцн, нп по јавне интереее корисно, и не одговара цил»у, због кога чпновничка позицнја постојн. Логпка овс иоставке доносн као иоследицу да.ке начело. да лице, које ио сврјрј лпчној моралној карактерпстпцн, разложно не даје уверењо да ће раднти савесно, самнм тпм нема основну погодбу за државну службу. Због тога, организацнја државне службс у опште, мора сасвим впдно да нрпми све иозптпвне мере, којо би биле намењене да елеменат савесности обезбеде свакој службеноЈ позицпјп, а ујсдно да обезбеди и негатпвну страну тих мера, којпма ће бпти истн цил>, да се не сме ни ван надлежностп чиновника нпшга чннптп и нредузиматп нн од кога, што бп могло ма п најмање штетно утицати на елеменат савесности. Другпм речнма, као год што је органпзацпјп државне елужбе задатак да несавесност потнскује, где год је н ма у којој мери и облпку иримети, на местима, где је она ресултат и непосредно примењене нницијатпве, тако јој је псто дужност, да је она не дозволн ни као ресулгат примењсне власти ннстанце. — Наетавцће се м п