Дело

Д Е Л 0 58 Tvpoe је велика грађевина, ограђена јаким зндом. око којег се ниже неколико зграда, намењенпх стану чувара и сместишту поклонпка сени онога, чијем је помену подигнуто. На среднни турбета находн се големи гробнп камен. којн, како иредање казује. под собом храни утробу Муратову. Тело му лежи у Бруси. Камен му је покривен богатим златотканицама, које с-вој унутрашњости, застртој скупоценнм ћнлпмовнма, дају и свечан н сјајан изгдед, нарочито што су и зндовн окићени разним исписпма, златом везеннм на свпленим н кадивеним тканинама. У скоро од турбета ирегазно сам Лаб код Бабина Моста, н, оставивши у десно Мазгит, сада черкеско село, упутио сам се Вучитрну, сагледав, уз пут, место, где се данас налазн по којн камеп нз зидина цркве, у којој су се причестилн онн, што су, поломивши своја копља, бранећи свога господара, славног кнез Лазара, оставили костп на Косову. У Вучптрну, неугледном месту, нпсам нмао много шта видети.. сем једне старе куле одмах при уласку у варош, идућн од Приштнне, а чуо сам да је u ту Српетво на умору, јер у њему, и данас, за прилнке у Турској, многољудној варошн, сазнао сам да нема впше од 80 српских кућа — на 7000—8000 становника — п да су му мусломанскп становници најгори у свему овом крају. У Вучитрну има п сриска школа, која се налазп одмах уз цркву лри уласку у варош. с десне стране. Да ли ће још за дуго н једна н друга имати својих ноходника, прва да своје мале гос-те учи .љубавп према свом народу, и одржава их у осећању њихове, српске, народности, а друга да своје побожне иосетнике наиаја надањем у Бога п његову милост, да ће им пружити свеглнје дане, на то ће тн пријатељу, читаоче, одговоритн друга места, н велика и мала, која су била судбине сличне Вучитрновој, н проређеност српског живога на Косову Овде сам се вндео с рашко-призренским мнтрополитом Мелентпјем. Обнлазећи своју иространу епархнју, уставио се п у Вучитрну, пја нпсам хтео нропустити а да не впднм овог представннка Васељенске Иатријаршнје, верског ноглавара Срба Старе Србпје. В. Црнојевнћ, у евојој књизи „Царнград, Света Гора, Солун“, нспнсао је бно слику једног од оннх многобројних владика, крјима Патријаршија тако обнлаго дарује поједине епархије : слика и у читаоца ове књиге изазнва гнушање, које је изазвала и у самог пиеца, кад ју је видео. Очекнвао сам да ћу нешто налик на то видеги н у Вучнтрну, иа сам сс за то необпчно и пзненадно, кад сам, прилазећн мптрополпту. угледао пред собом чпстог п високог, ма да, од дубокс старосги, већ погуреног старца, којн ме је ословио доста чистим српскпм језиком. По роду је Грк, и ове годнне, кад сам га впдео, он је већ био 89 годпна мнгрополит рашко-прнзренске енархпје. Бућа у којој је становао, uo пут свпх других зграда Вучитрну, веома је неугледна, мала п једва лн окречена. У собн, у којој са.м га впдео, нарочпто су мн нала у очи снлна стаклад, која се налазе поређана на полпцама, утврђенпм на гри собна дувај>а. Међу њима угледах и две бутеље неготинског впна из подрума Тутуновићевих. Свуда нао-