Дело

67 К Р 0 3 Г Р 0 Б Љ Е валилук, тврде силан нолет који је Бугарска учпнила од ослобођеља на овамо ; то је оно што се очима вндн, спољашњост. Суштину нико не би умео казати: нико од нас не зна смисао н домашај Јкегов. Узимам овај случај. Код љпх се бије бој, љути бој о изменп љихова правописа, исход којег може битн од пресудног утицаја но целокупну бугарску културу, а кроз њу и но целокуине одношаје Српства и Бугарства, и код нас се не нађс ни један који бп на љ обратио заслужсну пажљу, ако не као нолптичар, а оно, бар, као научник, да и не говорим о другим маниФестацијама народног и државног живота љихова, које имају толико значаја ио све наше одношаје '). Псти је такав случај н с Арнаутнма. Како је до скора све што се односи на чување наше народности у Турској бнло превиђено и запуштено, тако је нсто било и с Арнаутима. Све шго ми о њима знамо, то је да је то један крволочан н разбојнички народ, који чипи зулуме нашим суплеменицима у Турској и залста се у нашу страну. II, имајући такве мислп о њему, ми смо ирема љему гогово на ратној нозп н враћамо му мнло за драго. Почетак је учињен био 1878 године, иосле наших ратова с Турском, и после оног безумног прогољеља Арнаута пз крајева, које је Берлинскн Уговор досудио Србији. II док ми тако радимо и на томе стојимо, другима ништа не смета да чине иокушаје, како би, за данп случај, имали Арнауте уза се. Јер, могло бп се, н то с доста разлога, поставиги питање : да ли је она немоћ турских властн у Арнаутлуку хотимична и с планом створена и пзвођена последица политике коју Турска води, и Koia чзискује остављати тај крај у грубој непросвећеностн. или је она носледица целокупне организацнје турске државе ? II да ли нас послови које Аустрнја п Италија међу Арнаугима врше не гоне обраћати на њих већу пажњу ? Чак у престоници Румуније, земље далеке Арнаутлуку, постојп друштво „Дрита“, које Арнаутима проповеда мислп, којима се Румуннја носи у погледпма о својој државној будућности н положају на Балкану, а ми ћутимо, као да с Арнаутима нећемо имати доднра док трајемо и ми и они, п као да нам историја не казује како смо стрјали једни према другнма минулих векова. Сксндербегова мајка Српкиња је била, а син љегов — Скендербегов — ожељен јс био унуком деспота Ђурђа. Колико нас је којн ма шго внше знамо о другим душевним особинама овог народа, сем што знамо онс од којих патимо ; колико нас је који разумемо љегов језик н нојмимо љегове осећаје и жеље ? Кукамо на Арнау ге за Ђаковичку област, сад Србима нусту, али, ево, Дечани још трају, н ако опусте, на ио том и пропадну, ко ће битн тому више крнв, Арнаути илп ми ? Мн н не знамо какав је Арнаутин на дому и на иослу. а још мање да знамо шта он мислн о задацнма свог илемсна. V)V) О овом • је иитању Опло речи у првој свееци „Дела“, које иоклања нарочиту лажњу свему што се у Бугарској дешава.