Дело

ТРОЈЕРУЧИЦА ПРППОВЕТКА С. 31 А Т А В У Љ А. I. Једнога вечера, при крају божићњега поста, у приморској варошпци X., у кућп богатог трговца Аћима Г., после вечере домаћи се разговараху. Аћим, човек средовечан, угојен, закурњавио из дугачког чибука и слуша своју жену Анпцу, која доказује, како је боње да он отпутује у Трст, него ли да шање сина Славка. Аница, такође опуначка, белолнка, округластих образа, десетак година млађа од мужа, гледа га својим крупним црним очпма и понекад јој заигра проничан осмејак око усана. Славко, њихов најстариш син, стасит младић од двадесет и две годние, цртама лица наликоваше матери али беше плав као и отац. Славко испод стола ухватпо матер за руку, па је стиска и повлачи, на што му она одговара, — просто као некн иотајни знаци међу њима — Дакле, ти баш тако ! рече Аћим, зажмурпвшн, као да п он хтеде да да иронични израз своме добродушном лицу. Дакле, ти си баш нротивна, да ме Славко замени ? Жена слегну раменима и устаде рекавшп : — Хајдете, децо, вама је већ време ! Троје деце дремаху за столом, девојчица једна од дванаест годнна н два мушкарца млађа од ње. Нзмеђу Славка и те цурпце имала је Аница још деце, која помреше од гушобоње.