Дело

11 ТРОЈЕРУЧИЦА Девојчица поведе оба брата да пољубе оца у руку, да се по.цубе са Славком, па њих троје отидоше с матером. Аћим прислони чибук, налакти се и загледа се у Славка, а овај наду образе и протрл.а очи руком, као човек коме је највише до тога, да што пре легне — Па ш га ти велиш на то ? запита отац. — Ја ништа не велим. одговори Славко, мрднувши обрвамаМама готово има право. Боље је да тн идеш, јер се бојим да не посвршавам све како ти желиш. па. . . Славко одмахну руком п једва савлада зевање. — Знам, знам, млади господине. али бих ја желео чути, јесн ли ти вол.ан да идеш, или ниси ; желео бих да ми даш доказа, е си исго тако добар трговац. као што си учен. Славко се сетно насмеја и слегну раменима. У истини, младић је савлађивао своје узбуђење, и у себп је, од прилике, овако говорио : «е нећеш ти мене навести на танак лед ! Знам ја да кад бих само рекао «xohyw, «Moryw, да бих тим потписао коначну, необориву пресуду, која би ме нриковала у овој чамотињи, докле бп се ти лепо проводно по Трсту ! Аја ! Нећеш ни матер навести, да се сагласи с тобом. јер смо ми ипак мало вештији од тебе ! Славко беше свршио реалку, па, са одличним успехом и трговачку школу у Љубљани. Отац је нашао начина да га ослободп од војннчке службе. Дошавши кући, Славко је хтео да примењује своје теорије. да све преиначи у очиној трговини, да јој да „већег иолета”, али је наишао на круту приморску стену, коју можеш размрвити само лагумом, а не куцкањем полуге, наишао је на Аћима, који је све лакше могао трпети, него да му се у кући ко гтротивн. а још мање да му у трговачким пословима неко соли памет. Отац је с подсмехом слушао све синовље поуке и разлоге, па би увек завршио : «е, јес. брате, што јес, јес ! Без школе нема хлеба ! Да сам ја, јадник, учио трговачку академију. ја бих свршио као и” . . . Ту би поменуо два школована млада трговца. који беху банкротирали. Трвење је мало трајало. Славко се борпо, па се уморпо, и предао се сасвим очиној команди и вршио само оно што му је било наређивано. Он поче тражити иакнаду, задовољавајући страст, љубав према кљизи. Сем српскога, Славко је добро