Дело
12 Д Е Л 0 ппао талијански и немачки језик, а мрилпчно и Француски. Шегова библиотека беше обилатија, него ли и једнога члана иителигенције у X. С почетка отац није ни то одобравао. али пошто му је ласкало да се са његовим сином радо друже судски пристав, оба лекара, адвокат, бележник, католички поп и општииски секретар, дакле најученији људи у X.. то опет није жалио, што Славко троши на књиге. Глас о великој Славковој учености брзо се утврди међу суграђанима. особито међу православним, који су се дичили тим, али упоредо и јадали се да се Славко потајно ((полутерион, те да не верује у Бога Јер у приморском речнику ((лутерн значи што и безбожник Аница је мазила Славка, јер, у помору који јој одпссе троје деце, Аница сузама и молитвама беше откупила најстаpnjera сина. То је било њено уверење. Она јс гледала кроза Славкове очи, она је нагађала чим да га иријатно изненади и развесели. Дакле, међу матером и сином беше договор. да се, тобож. притиве Славкову путовању у Трст, које би било после Божпћа. То је Славко први поменуо, онако као узгред за ручком, а мати одмах сузбила, и већ у ирвом маху изазивала Аћима да се с њом око тога препире. Стари трговац ограничио се само да обара њене разлоге, а ннкако да се одлучи. Славко се пије мешао, али је често као увређен погледа■» мајку, која је тврдпла, да је он за такве ствари дете, да ће га тршћански препредењаци иреварити, итд. Аћим је уживао у томе и дражио жену да пецка сипа. Кад се Аница врати и седе на пређашње место, Славко хтеде да устане и да отиде у своју собу, али отац махну руком, да остане, иа стаде сукати брке и ломкати прсте. Аница, уздахнувши дубоко, настави пређашњи разговор. — И онда, брате, у јануару, кад би ти хтео да га ггошњеш, онда настају месојеђе, ирилика младом човеку да трошп впгпе него обично, а и здравље да не чува. II, они очекпваху да Аћим по своме обичају, удари песницом о сто п да викне : ((е, баш хоће ићи ! Е. баш ја хоћу да иде, и ја кажем нека идс, па да видимо ко се слуша у овој кућиР’ II баш Аћим отвирп уста, кад ли неко закуца на вратима.