Дело

и другарице, понекад сама против тројице, јуначки подносећи ударце и греботине. Једном је неколико дана морала носити завој на глави, тако ioj велика <(шљиваи беше под оком. а никако да ода ко ју је ударио ! У школи. кад би је учитељ покарао. Јелена га чикаше погледом и навлаш наопачке одговараше на сва питања. И у кући и у школи, често ie издржавала најтеже казне, од којих би се могла ослободити само да заиште опроштење. Али, доста беше да је старији милостиво погледају, па да бризне у плач и да руке л.убн. За једном д,ругарицом, која беше напрасно умрла, Јелена је већма п дуже тужила, него лн рођене сестре покојнпчине . . . Касније, кад Јелена сврши вишу девојачку школу у Дубровнику (прва девојка из X , која ((прође, кроз вишу наукуи), даде се и она на претерано читање. Читала је све што јој је до руку долазило и ужнвала је у нрепирци са поменутим ученпм људма. Како се онда и Славко вратио из Љубљане и узгред постао атеиста, то га Јелена уврстн у кружић својих контрадиктора и то му већма подиже углед, него ли у сведоџби одличне белешке из књиговодства и трговинске геограФнје. Али је мало трајало њихово неслагање и у тим питањима. Пошто јој он позајмио Бихнерово дело «Сила и материја'*, у италијанском преводу, настаде у души њеној прелом. Она је књпгу неколико иута прочитала. II настаде оно што је морало настати. С почетка, девојка је тврдила оно што није ни разумевала, па, мало по мало, у жестини препирке, уверење се поступно укорењавало, и она постаде такође атеисткиња. Католички пон се најпре грозно и сузбијао њене доказе, па онда је прогласи моралном наказом н поче проповедати праву крстоносну војну против ње и Славка. Узгред је нанадао и на православног проту. добродушног и неуког старца, који није марио што су му две овчнце залутале. Лако је замислитн све заплете, заваде и домаће немнре, који се из тога изнизаше у тихој н богоугодној приморској варошпци ! Доста је да кажем, да лекарп н адвокат па време почсше изб' гавати Јелеиино друштво, да је г-ђа Мара доста суза пролила због елободоумпе своје кћери, да се њена болест тумачила као казна божја кћери, итд.... Али да се вратпмо у дворнпцу, код Јелеие.