Дело

Т Р 0 Ј Е Р У Ч II Ц А 25 Те речи праћаше громкн смех дебеле госпође и агента Па и узети и Маргарита и калуђери осмехнуше се. А пошто Иву канда главни задатак беше да свакога промотри и да му свак чује изближе глас, он се упути ка Славку и Јелени са својим вечитим: «бо ђорно". — Ви сте нз Боке? запита га Славко. — Јесмо, шјор, од Котора, не баш из Котора, него од которскијех банада. А ви ? — Ми смо од ових страна... Па, путујете лн у Трст ? — Да, може бити, а може бити и ближе . знате, ка сиротиња, мало трговпннце, мало онако... А господнчна, је ли ви сестра ? — Није ! — Бог да је поживи и утеши, јер је нешто брижна !... Ето, тако, мој млади господине Ви сте трговац, сигурно ! Ви разумијете муку и невољу, и ако ве је Бог од тога сачувао, али догоди се тако да чпјак мора путовати пред самн божић, па био богат или сиромах. Господична је веома тужна, али Бог ће иомоћи ! Треба се Богу молити, дпјете... Зло се бријеме сирема али, ко зна, може и пребацити. Баш ћу отићи на понат, да чујем шта каиетани мисле, јер су свп сењи од фортунала... А ви сте Србљи, чини ми се ? — Јесмо. А ви тргујете рпбом ? — И ја сам чпстјејши Срб од старине ! Во имја оца и сина и свјатаго духа, амин ! Ово је прави крст. Је-лн-те господична ? Дашто. Поклањајусја кресту твојему Христе ! Поклањају сја, поклањају сја, — па се не бојим нп ђавола, ни Латпна, ннкога и ничега !.,. Ја, што питате да тргујем рибом, то. знате, ту има и шале Алп опет неуљудна је његова шала, јер он ка младпћ, мога би иомишљати да бих му ја могао бити дед. А, бора ми, и света сам обиша повише но он. — И барба Иво заврши неком грчком реченицом, па им се поклони и отпде. Јелена, са изразом чуђења, хтеде нешто да га запита али се предомисли и пође ка осталима, којима је агенат, церекајући се, нешто причао гледајући за старцем. Девојка чу агентове речи: — Барба Иво тргује сухом рибом црногорском, то јест, носи врећу, две укљева (бар тако ми каза послужитељ другога места) — па ће то продати, па ће купити, рецимо, ораха, или