Дело

24 Д Е Л 0 Беше иостар, необично дугих, утонулих образа („коњоглаваст”, како кажу јужњаци), крезуб тако, да му се шињаста брада и орлујски нос готово саставл>аху. Под густим обрвама севаху црне очи. На глави му беше црна свилена капа са златом извезеним колутићем на темену, какве носе стари Бокељи. Дугачак врат, беше као сноп дебелих жила, капут до колена, заковчан, неодређене боје, вишаше на њему као на костуру; широке панталоне звоњаху око његових предугачких цеваница. На кажипрсту му сијаше златан прстен са четвртастом плочицом. Као год што му очи и нос напомињаху грабљиву птицу, так<) му и сухи ирсти личаху на канџе. .. Чпча се устави иза пречаге и стаде посматрати небо. Тако је био на погледу само Славку, Јелени и Маргарити, а остали му беху окренути леђима. После неколико тренутака, чича одмахну главом, ua, трљајући руке, упути се ка господи. Најпре се наклони над језуитама, па над осталима што сеђаху, додирујући средњим прстима каиу и говорећи, али тако, као да је свакоме наменио по две три речи. А ево шта је говорио : — Бо ђорно, сињори, ала кумпанија! Бо ђорно, бо ђорно ! Венто Фрескето, бора борин, е гаваремо балерин! Бо ђорно сињоре ! (Добар дан господо и дружино ! Имаћемо Фришка ветра, буре и бурице. и биће гго мало поиграња). — 0, барба Иво, бона левада, корпо де бако! ирекиде га {(Инглез>). (Чича Иво, здрав' устао). Па, јесте ли се одморилн, барба Иво ? А шта ћемо с рибом? Хоћемо ли наставитн погодбу, а ? —- Бо ђорно, младићу ! вели барба Иво, задржавши поглед на златној верижици дебеле госпође. — Пааа, одморио сам се. A колико треба стару човеку да се одмори, господпне мој ? Седамдесет је одзвонило на стари Ивањ-дан, а то је трпнаест дана носле вашсга. А што се ви ругаге мојој трговинп, то није лепо од вас. Је ли тако, моја добра госпођо ? (обратн се Маргарити). Свак тргује онпм чпм може Је ли тако, честига госпођо ? (окрете се дебелој). Богме и риба треба некоме, — хоћу да речем сува, сиротињска риба, јер свак не може јести свеже. А ? Шта ви на то велпте ? (ппта узегога). Ето часни оци моле се Богу, моле, моле, па кад дође време опет једу, и још како слатко ! ...