Дело

Т Р 0 Ј Е Р У Ч II Ц А 23 пталијанскп са акцентом нашпх острв.нана, мешајући наше речи а најчешће узвик: ;<јо, д со моја”. До ње се извалио млад човек, плаве брадице, обријаних бркова, који и кројем одела и покретима, хоћаше да се о њему мисли е је Енглез. Славко га познаде, али се учини невешт. Беше некп трговачки агенат из Трста. Он је безобразно гледао Јелену и упадао у реч женама, смејућн се сам својим досеткама. Подање сеђаху две језујите и чптаху молитве. Најзад један узети госнодпн, још млад н крупан, загрлпо свога слугу па шетука. То беху сви путници црвога места. Јелена са изразом досаде устаде и пође Славку, те се склонише до крмилара. Мало су поразговаралп о сапутницпма, нагађајући шта је којн, па ућуташе. Сунце је јако грејало, облаци с обзора беху се згрнулн сви у једну голему црну гуку, која лебђаше на небу, у иравцу којим ће лађа најдаље до четврт часа, скренути. Јелена сврати Славкову пажњу на чудну појаву: —■ Погледај, молим те! Овако што нисам никад видела. Внди само како се прелевају боје на ономе великом колуту! Загледај се добро и видећеш да је облак као левак, коме је ширнна к нама окрену га, а грлић као да је отишао у бестрв! II пази како се обрће онај велики отвор, па гута друге облачиће, — управ упадају му самн у ждрело ! — То н јест ђаво, то што се окреће! рече крмилар. — Па као зимњи облаци на мору! додаде Славко, и управи поглед на узвпшицу, где се оба капетана беху попела. Просто као да је кЛевак” привлачио и њихове очи. — Ено и они онамо, измнлеше да се просупчају! Опот ће Славко, показујући ка кљуну лађе. где се помоли једна гомилица света из другог места. Човек један нривуче његову пажњу. Беше необпчно висок, свом главом надмашаше гомилу, којој он нешто причаше, размахујући рукама. За тим се он помаче ка војницима, сељацима, Арнаутпма и најносле ка жандарима, који га отераше. Свакоме је по нешто проговорио и увек је прстима дохватао каиу. Најзад се попе уза стубе, на кров првога места.