Дело

КРПТНКА И БПБЛПОГРАФИЈА 517 ннсац као шго је г. Тума на свакн начип, u царско краљевск i гепералмајор, који Србнју толпко познаје и која му је тако рећп пред посом, може v једној озбпљној књпзи овакве нпске и тенденцпозне измиљотпие да штамиа н као истину протура само да бп, у оскудуци разлога, могао дати каква таква објашњења за најповпју промену у Србијн!... с. м. п. Бранково вече, сиоменица о ирослави аедесете године «2>ачког растанка", 1894. 64. 4°. Цена 1 динар Књпжевно-уметничка заједница у Београду свечано је прославпла педесету годпну Бранковога Ђачкога растанка. Ово захвално сећање, пзведено с велпким пијететом према песнику, по себп је племенпто и оправдано, јер је Ђачки растанак п најлепши производ Бранкова духа и камен темељац наше умегнпчке лирпке. Ову дпвну песму Бранко је испевао у двадесетој годпни; отуда су онако срдачно опевани у њој лепота природе, весеље младпћско п друговање ђачко; отуда је онолико осећање унесено у оне лепе слике. Оне усномене из младога доба, онај поглед на околину красног Стражилова, на гробље п Дунаво, онај опис бербе, оно цртање ђачкога весеља и прпјатељевања — све ie у песми задахнуто ноезијом сјајном као роса, а испевано језиком чистим као суза. Алп Ђачки растанак не задобпја данас свакога чптаоца само песнпчким лепотама својим; он је још Србима драг и као узвпшена песма српскога једпнства, као сплан позив у коло народног уједпњења. То је одушевљено певање младога несника, којп је српски мпслио па српски и певао. У нашој лприцп бпће п лепших песама но што је старп Ђачки растанак, али и онда када наша књпжевност добије још веће песнпке но што су нређашњи п садашњн, и после сто и после двеста година као и сада после педесет, славнће се у српском народу спомен Бранка Радпчевпћа, првога песнпка народнога једпнства. Тада ће се уједињено Српство угледати на своје несједињене претке, те ће првоме песнику свесрпског* кола нодићи епоменик једнак са славом и заслугом његовом. Педесета година Ђачкога растанка обележена је овом депом споменпцом, која се почпње лепнм сећањем г. М. Ђ. Милићевића „Бранко Радпчевнћ у Штубику*, на се после ређају песме у славу Радичевића п његова Ђачкога растанка, које ћемо овлаш карактерисатп. Од нашихпесника прво је прослављао сномен Бранка г. Љубомир П. Ненадовић песмом „Сећамо се“. То је озбиљна а топла реч једнога сувременика Бранкова, реч од срца са језгровитим и погоднпм изразпма. — Г. Марко Цар управпо је Заједници два сонета, од којих је првп лепо смишљен и озбиљан, а другп пун лепо изреченог поштовања према Бранку. — Док песма „Бранкова чаша“ од г. Ђ. Стратимировића има у себи много патриотизма. дотле је г. Свет. Ђоровић рекао „Бранку* неколнко обпчнпх речи у необичном метру пок. В. Илића. — Г. Вл. М. Јовановић као наставник испевао је похваду „Бранковнм песмама“, ua је утако лепој концепцији