Дело

Б Е Л Е Ш К Е 523 дића Лутрија, трагедија у три чина у проФ. Грчика. Неколнко је радова враћепо нисцпма на љихов захтев и то . М. Димитријевића Латинска класична проза у српским преводима, В. М. Г. Медаковића Преписка кне8а Милоша и рускога посл. барона Строганова, даље од неиознатих писаца: Нрви анрпл, шала у једном чину, Рич-де-Талер, трагедија у иет чинова, Иравда — неправда, комедија у пет чинова, 0 избору и постављању ерпских пећких патријарха, Идеализам, материјализам u нихилизам. Дам. Прерадовићу враћено је његово „Неколико српских речи, којих нема у Вукову Рјечнпку“ да понравп по напоменама проФ. Ј. Живановића. Од књига за народ изишло је од 39.—46. свеске, и то у 39. Иословице I од Савковића, 40. У радише свега бише, у штедише јоште више од T>. Дере, у 41. и 42. На клизаву иуту од Р. Марковића (о том је изишао реФврат и у нашем ,Делуи од Ј. Продановића), 43. и 44. Доситијеве басне, избор Тих. Остојнћа, 45. и 46. .Ђубите нрироду по Вовицком u Етингеру од Рајка. Ускоро ће изићи 47. у којој је други одељак „Пословцца“ u 48. u 49. у једно ; у њој је Вл. Димитријевића Дуван је отров. За ово издање примљена су још ова два рада: Грчки учитељ Сократ од Толстога у преводу Миливоја Максимовнћа u Наше одело од Стеве Милованова. Није иримљен иревод с мађарскога Чика 'Гомина болест или моћ ракије ; а на оцени су: превод К. Поповића ХришћанскЈ Га.1>а од 0. Шмита, Чудомировића Миливоја Ко ће као бог (слика пз народа) и превод који је допунио Ал. Курчић „Одабрани животи светих“ (по минеју). У извештају се даље помиње да је министарство одобрило избор за почасне чланове: Навла Ђулаија, Карла Саса, Стојана Новаковића, Милана Ђ. Милићевића, И. Будмана, Милорада Шапчанина и др К. Јиречка. За тим се предлаже да се расиише награда од 50 дуката из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије за дело »Живот и радња Павла ШаФарика14 и награда за мање специјалне расправе о раду ШаФарика u да се место расписане награде за „Историју Срба у Угарској* распишу награде од 10—100 дуката за расправе из Историје Срба у Угарској. Оба ова предлога скунштина је усвојила. — Југославенска академпја знаностп н уметностн имала је 1. децембра свечану годишњу седницу, на којој је читао свечану беседу председник њен др. Јосип Торбар, која је оштамиана по том у загребачком „Вијенцу“. Академија је том ириликом нзабрала: за другога тајника др. Врбанића, за књижничара М. Ваљавца, за унравитеља галерије слика ироФ. Н. Машића, за чланове дописне нашега министра народне привреде Симу Лозанића, проФ. др. Варичека из Осека u проФ. др. Д. Есгена из Загреба. * — Зо.гино иорекло. Чувенп романсијер Емил Зола знао је да му се отац доселио из Италије у Француску, а као поуздано веровао је, да су му преци Млечићп. За то кад је скоро путовао no Италији, он замоли једног познатог геналога млетачког, да у градској архпви потражи „књигу родстваи Золина дома. Ј чени Италијанац задовољи жељу романсијерову и ресултат истраживања био је ово : Карло Зола, дед приповедачев u један његов брат рођени су у Задру (Далмација), па су, у другој половини прошлога века, ступили у војену службу републнке млетачке и са далматинским батаљоном отишли у Млетке. Ту их затече Француска најезда (1797), која, као што је познато, учини крај републици. Онда оба брата ступе у Француску службу у чину капетана. Карло се ожени са млеткињом од породице Бонодиони, а онај други илн се није женио илп је умро без порода. Карло је имао два сина Карла u Марка. Тај други Карло год. 1820. пресели се у Француску, ту измени правопис свога презимена (од Z о 11 а постаде Zola), ожени се и год. 1840. роди му се син Емил, оглашени романсије. У парохијској архиви Свете Марије у Задру налази се осмртница деде Карла, а у „књизи рођених“ налази се читав родослов свију 3 о л а, те је ствар јасна да је <&амилија Бог зна од кад живела у Задру. Зна се такође да је она била доста имућна све