Дело

524 Д К Л 0 до сеобе двојице 6paLe. Тако иише лнст Riforma, нз кога вадимо ове податке, и завршује : „право би, дакле, било да г. Z о 1 а понова дода још једно 1 свом презимену u да >се потписује као u стари његовп : Z о 11 а, да се не стиди свога италијанскога пореклаи Ако је то све тако што R i f о г m а доноси, онда зашто не напомену из кога се краја Италије та Фамилија Z о 11 а преселила у Далмацију ? Јер, треба знатп да се свима Фамилијама чисто нталнјанскога порека у Далмацији, не само по предаљу, него и по документима, зна тачно порекло. Кажем : свима бсз разлике и најскромнијима, зато што је република млетачка много драгала до тога, и што ни једна држава није тако тачно водила катастар, анограФ итд. као Млеци. То је ствар тако позната, да и данас, која год хоћеш Фамилија упути молбу и неколико лира таксе миланској архави (јер је за времена аустријске доминације арх. пренесена у Ломбардију) н, после неколико дана, доиије тачан родослов до најдаљих предака. Пре ће дакле бити да је Фамилија Зо.га еловенскога порекла па поталијанчена. До душе z о 1 1 а у италијанском књижевном језнку значи грудва земл>е, али у Далмаднји има веома обичан надимак Цоле (шантав), па има презиме : Зоља, Ulo.ia. Чола итд. Кад се још узме на ум да се италијан. z у почетку речи изговара з, ц, ац, онда ј е нагађаљу отворено широко поље. С. М. * — „Одбор за подизаље споменика пок. Војиславу Ј. Илијћу“ тражећи материјалних средстава за постигнуће своје сврхе дошао је на мисао да би добро било да се за овај ци.ђ спреми за штампу једна Војислаељева Саоменица, те се с тога обратио бно српским кљижевницима за радове. Ови су одмах иохитали да се одазову племенитом позиву, те су тако омогућили жел>у Одборову да се изда „Војиславл>ева Споменица* Одбор је већ издао иозив на претплату. Из позива виднмо, да ће у „Споменицу“ ући рлдовц ових наших кљижевника : Матије Бана, Ст. Бешевића, С. Бјелановића, Драгомнра Брзака, Јанка Веселиновића, др. Миленка Беснића, Нлије Букићевића, Андре Гавриловића, Дим. Глигорића, Хајима Давпча, Јована Дучића, д-ра Бладана Ђорђевића, Манојла Ђорђевића — Иризренца, Мите Живковића, Раушара Жуборића, Драгутина Илијћа, Милована Т. Јанковића, Бладимира Јовановића, др. Јована Јовановића — Змаја^ д-ра Милана Јовановића, др. Млланз Јовановића — Батута, Тасе Јовичића, Лазе Комарчића, Васе Крстића, Симе Матавул>а, Чеде Мијатовића, Тасе Миленковића, Мплана Ђ. Милићевића, Милорада Митровића, др. Љубом. Недића, Љубе II. Ненадовића, Бранислава Нушића, Ристе Ј. Одавића, Милорада Павловића, Саве Рачете, Јована Савића редител>а минхенскога позоришта, Милана Савића, др. Драгише Станојевића, дум Иве Стојановића, Јована Сундечића, Лазе Томановића, Светозара Ђоровића, Марка Цара, Милоша Цветића, Алексе Шантића и Милорада Шаичаннна. „Споменица*4 ће изнети до двадесет штампаних табака велике осмине, а стаје за уписнике три динара. Рок за претплату оставно је Одбор до краја јануара месеца. Новац треба слати благајннку Одборову, Милошу Баложићу. — II дванаеста свеска целокупних дела Љубомира II. Ненадовића угледала је света. У овој су свесци дал>а песникова писма из Италије, и то од IX до XVII. Ова кљига од 96 страна стаје динар. — Изишле су из штамие ,,Јеленине аесме“. У јануарској свесци проговорићемо коју о њима, а сада их само огдашавамо. — Жарко М. Ружић оддучио је да изда и другу „кљигу“ својих несама под именом „Слободанке‘\ с тога и позива своје нријател>е да га у том потпомогну. У „књнзи“ биће до два штампана табака, а цена јој 25 пара динарских. — Таса С. Јовичнћ одабрао је један део својих песама да штампа у кљизи нод именом „Нр<*и Звуц«“ желећи да чује суд књижевне критике о љима. Неке од песама штамдане су по разним листовима (Б. Били, Јавору, Невену, Дн. Листу, и т. д.) под