Дело

Дода-гак ..Делу“ за 1894. год. СРПСКН И ХРВАТСКИ ЛИСТОВИ У 1894 ГОД. (ирцдог СРПОКО-ХРВАТСКОЈ БИБЈНОГРАФЦЈИ». СРЕДИО Ж. О. ДАЧИЋ Не делц нас тако велики број годпна од онога времена, када је на нашем лепом језику било тек неколпко десетина књига и само један лист. Од тога времена ми смо, у томе иогдеду, знатно напред коракнули. Данас имамо две стотине листова на евоме језику, а наша књижевност броји на хиљаде разних дела. II из дана у дан у овоме смо све богатпји. Упоредо с увећавањем броја књига и листова расте и тешкоћа њима се корисно посдужити. Многе и многе ствари нзгубе се у множини, не нропрате се с оном и онодиком нажњом колико је потребно. То је доста рано уочено. Пре много времена људн су се почелп у томе помагати списковима, библиограФСким прегледима књпга и листова. Наша књпжевност нема онако огроман број дела, као што то нмају друге, старије и веће књижевности, па се опет код нас пре много година осећала потреба за бпблиограФијом. Огледи Мушпцкога и ШаФарикови, у томе погледу, најбоље нам то потврђуЈу. Наш уважени књижевник Новаковић својом „БиблиограФијом* попунио је недостатак, који се тада осећаше у нашој књижевности. Али, ето, од тога времепа протече четврт столећа, број књига и листова на нашем, српско-хрватском, језику из дана у дан расте, а њему у томе посду нема права последника. Mu смо данас прпнуђенп да се, у недостатку потпуне библиограФије, невољно помажемо непотпуним каталозима појединих наших боље уређених књижарнпца и бедешчпцама, растуреннм по разним нашпм листовима. II ко зна колико ћемо морати још да чекамо, док добијемо потпуну бибдиограФију. Ја сам се овога пута датпо, да победежим све српске и хрватске дистове, којп ове године издазише Посао доста незнатан, али препун тешкоћа. Да би овај посао био што потпунији, трудио сам се, да, кодпко се то могло, сам избедежавам. У овоме сам доста и успео, нарочито код