Дело

II српских лпстова. Тек за иеке и неке, које нисам могао никако добити, морао сам се задовољпти туђим, по где што u непотпуним белешкама. Велику већину листова побележио сам но овд. уредништвима и читаонпцама. У овд. Народној Библпотецп нисам нашао нп иоловину листова, којиизлазише у Србнји, и ако се у српском закону о штампи наређује, да се сваки лпст, у Србијп штампан, мора слати у извесном броју прнмерака Библпотеци. Тако је и са свеучилишном књпжницом у Загребу. II тамо иостоји слпчно законско наређење о слању књпга п листова тој књижнпци, па ипак се у њој може паћн тек малп број онога, што угледа света у Хрватској u Славоннји. Из овога се може лепо видетп: какве п колпке тешкоће очекују онога, који се буде решио да спремп потпуну српско-хрватску библиограФију. Мисдим, да су овде побележени сви листовп српски п хрватски, који пзлазпше ове годнне. Ако буде који нредвпђен, то ће пх бити, на сваки начнн, врло мали број. Неколпко пх је доста непотпуно забележено. То су они листови, ко]е на сва моја тражења нисам могао никако добитн. Да би овај преглед листова бпо што потпунији, уврстио сам пх овде и тако непотпуно победежене, верујућн, да је боље ишта него нншта. У овој годинн излазпло је које српских које хрватскпх листова две стотине: осамдесет u четпрп пх је штампано латпнпцом, сто дванаест ћирнлпцом, четири нола ћприлпцом, пола латиппцом. У свима лпстовпма, штампаним ћирилицом, тенденција је српска, а у онима штампанпм латинпцом пзузевшп неколпко, у којима је такође тенденцнја српска, тенденцпја је хрватска. Међу српским п хрватским дистовима нпсам хтео правптп никакве разлнке, јер сам се бојао, да се не огрешнм о једну или другу страну. У осталом н не видим разлога томе, као ни деобп наше књпжевностп на српску п хрватску; та и једни и други пишемо истнм језпком. п ако не сви једном иисменпцом. На крају XIX века ништаве су то разлике. Кад разгледамо места, у којпма овп листовп излазише, впдимо да наш Београд долази на прво место. У њему је ове годпне пзлазпло 56 лпстова. Одмах за њпм додази Загреб, где је било 42 листа. То су два културна и књижевна средншта. Она се у свему другом одвајај^ од осталпх места, на и у овоме. За њпма иду: Задар са 13; Нови Сад сч 10; Сарајево са 8; Шабац са 6; Пиш и Смедерево са но 4; Велика Кикинда, Осек п Сомбор са по 3 п Беловар, Вршац, Дубровник, Крагујевац, Ианчево, Ножаревац, Снлет, Суботица и Цетиње са ио 2 листа. По један лпстимадоше: Брод, Ваљево, Вараждин, Вирје, Вуковар, Горњи Мплановац. Госппћ, Ђаково, Земун, Карловац, Крижевцп, Крушевац, Митровица, Мостар, Неготин, Петрпње, Подгајцп, Пожега (славонска), Трст, Куприја, Ужице п Чачак. Кад их разделпмо на поједпне крајеве, Србпја их пма највнше 81, а Истрија најмање — један. Чак u у далекој Америци mia 5 сриских п хрватских листова.