Дело

плебпсцит, после кога je y скупштпну народ Француски послао свега осам опозиццонара. Нека даље не заборавп господин Кошутић. да ce y нас ево годпна дана не сазпва Скупштпна, п да y том Факту пма много., врло много значења, као што га пма п y ономе, да ce за то време мењају трп кабпнета за време, дакле, кад „народ y ком je 70° 0 неппсмених нема разлога устати y одбрану нечега што не разуме.“' 11, ако залећући ce лакоулшо г. Кошутпћ мнсдн да може 9. мај' објаснптп неписмепошћу српскога народа ц неразумевањем његовпм. онога што je добио. како ће он да објаснп Наполеонов coup d’état ? Да лп ће п тамо узетп неппсменост п некултурност за разлог ? Како ће да објаснпону појаву y Двнској. п како ону y Енглеској ? Грсподпн Кошутпћ, впдн ее. врло мпого полаже на просту неписменост. Он шта више no њој хоће да денн и кудтурност једнога Он њом хоће да објаснп п девети мај. Колпко je то схватање незналаличко чисто нам je одвратно п да доказујемо. Зна ce она Фраза. да je немачкп учптел. иобедпо Французе на Седану. Она je бпла, na п остала Фраза. Нпједноме паметноме човеку не пада на yw, да пз пораза Франдускога п пз мање ппсменостп Француза пзводи и маљу културност њпхову према Немцпма. Ha протпв јасна je пстпна, да су Французп n онда п сада културнпјп одНемаца. Пет милпјардп Французп су платилп за пет годпна, п one су све опет дошле y Француску, rio прпзнаљу сампх Немаца. Писменост je потребна п важна ствар, алп ona нптц je бпла нптп јесте ono што п културноет. „Чптање, писање и рачунање су елементарна знања, п ne одрпчућп mi заслугу да онп na културу духа елементарно дејствују, ja смем опет, всли Ј. Дпцген, еагласно пстннп тврдптп ; да сам сретао људе*с пуно знања, којп нису знадп нп чптатп нп писати.*) Народ којп пма своју лптературу онакву какву пма српскп народ,. koju пма свој пзрађен књпжевшх језпк, којп пма једнога Досптсја, једнога Вука Караџића, једнога Панчнћа u Данпчпћа, једнога Змаја, једногаЊегоша, једнога Мплутиновића. једнога Љ. Ненадовпћа, једнога Ђ. Јакшпћа, једнога Лазу Лазаревпћа, једнога Руварца, једнога Мнлпћевпћа, једнога Гершпћа, једнога Новаковпћа u Мпјатовпћа, да ne наводпмо даље, којп пма младо коло научника скоро na свпма пољпма, знаних већ п ван уске Отаџбине своје тај народ mije пне може бпхп један од најпекултурнпјих народа. Мп ce ca својом литературом можемо прилично подпчитп не само иред нама равнпма,- no и иред cxàpnjmia од нас. Hanin дптерарнп n научни радницп знанп су далеко ван наших граница, п српско пме пронесено je хвалом п славом свуда око нас баш na том литерарном п културном пољу. II тамо, y дадекој туђини, где су српскп спновп засновалп своју срећу и живот, показалп су ce као срећни такмацп својпх

*) Das Acquisit der Pbiliosophie und Briefe über Logik, von J. Dietzgen. Stuttgart 1595, стр. 170.

150

ДE Л O