Дело

Негахпвнп ресултахп двадесехогодишње борбе ! Зар г. Кошутпћ не зна да ce полихпчке борбе онакве врсте каква ce y нас водпда п водп вшпе од двадесет годцна не свршавају никад брзо, u да оне храју no педесет, na п сто n више година ? II no чему он то онако лакоумно судп да су ових двадесет година прошдп бесплодно ? Спгурно no деветоме мају ! On треба да зна да je таква борба y Енглеској трајала само за Ђорђа 111. после две успешне п крваве револуцпје, пунпх педесет ходпна. Он треба да зна да je y Франдуској после велпке револудпје дошло консулство п царство, a после француске револуцпје од 1848. romane Наполеон Ш. Он треба да зна, кад о том хоће да ппше, да y Данској траје y наше дане скоро двадесет годпна једно ненормално и реакцпоно схање о коме je и y „Делу 1, могао читати п видехи како мисдц једад хако уман n велпкп човек као шхо je Ђорђе Брандес. Најпосле он хреба да зна да Норвешка пма врло слободоуман усхав још •од почехка овога века, п да Румунија корача напред хе нзлазп пспред нас y прплпкама .којп му могу много махеријала дахп за са свтг друкча разшппл.ан,а, о чем ce може г. Кошухпћ поучпхп п пз чланка којп баш •о хоме дрноспмо y овој свесцп „Дела.“ Заподенуха и до сад вођена y нас полпхпчка борба join нпје завршена. п no њеној једној, садашњој менп, нпко не сме пзрпцахп суд о целоЈ хој борбп. A онако како га склапа и пзрпче г. Кошутпћ показује само једно велпко неразумевање п незнање. Далеко бп нас одвело даовде псцрпно доказе наводпмо, како je непсхпна да су од хе борбе досадашњп ресулхахп само негахнвнп. II ако онп нпсу онодпкп колнки бпсмо мп желели да су, онп су, ипак, далеко од хога да су само негахивнп. To ћемо мало нешхо впдехи п на примерпма п подацпма које ћемо доцнпје дахи. A да су онп моглп битп позпхпвнпјп n већи, да смо ми били срећни имахп „доказе здравога равума,“ бар y једној досха скромној мери, онамо где су onu требали да буду хо je псхина. Само шхо ха пстпна нпкако не говорп прохиву „хамнога пука“ п „непис.мене воље“ његове. него на прохив само и баш она показује, колпко je та борба њему морада бихи мучна n хешка, n колпке су велпке п хегобно смехње које je on y хој борби пмао да савлађује. Поређен са другима, наш народ допста y томе има чим п да ■ce подичи, па и пред доказима здрава разума. Зар mije донкшпох е рија истрошихп цело једно одушевљено и даровпто покодење да ce добије најслободоухмнпјп усхав једној од најнекулхурнијих земаља y Јевропп? ппха г. Кошухпћ, мпслећп сигурно да je тиме y бој извео хоп највећега калибра. Није, није. г. Кошутићу. Сам ®аках шхо ce хај 'усгав јавио, и што ■ce јавио као ресулхах једне досха дуге борбе показује да on нпје донЂишохерија, него да има дубок смпсао, који ви, на жалосх, ие разумехе. Знам да ће господии рећи : да, ,али ce on ндје одржао. Алп, при том, нека г Кошухић зна, да je Наполеои 111 ynnuixiio усхав Фраицуски после •хри годнне. да je окхроисао Французима нов и да je све хо благословио

149

КРЦТИКА U БПБЛПОГРАФПЈА