Дело

148

Дe Л O

власт оддпчно je појмала да народ y ком пма 70°/ 0 нсгшсмених, ито CIITIIX неппсмених, вођенпх лојалном, мпрном буржоазпјом, неда повода устатп одбрану нечега што не разуме.“ Je лп требало дпзатп палату onmia. Koju не осећају потребе пзаћп пз кровпњаре ? узвпкује г. Кошутпћ, na онда оддах додаје: девети siaj je раван Слпвнпцп, a одговорност за н. пада на целу нашу пнтелпгенцпју ! Полптпчке u грађанске свестп y нашега простога света нема, велп нам даљс писац : јер што он налазп да je Бонтуово банкротство несрећа,. a Слпвнпца срамота Србпјина, није још ннкакав доказ за то, пошто то само пдпјотп не би моглп увпдетп. Алп то нпје довољно, он треба join да зна ii злу доскочпти п учинити да од добра буде боље, a то само може човек зналад „Дајућд непросвећешша најшира грађанска права. мп поверпсж» наш државнп органдзам баш onmia y руке, који ne дмађаху нп појма о скдопу његову. II догодп ce ono. што ce догодптд дорало. Неиозванп истпснуше позване п поведоше прву реч, дрека умне голотиње надјача доказе здрава рпзума.“ Станпте господо ! узвпкује нам сад још даље, овај u просвећенд u прилпчно напућенп гооподпн. „Неппсмен и некултуран народ нпје y стању, на шпрокпм салоуправнпм начелпма. управљатп нп општпно.и својом, a камо лп проппспватп законе земљи својој. Неппсмени не смеју пматп права гласања. Зар не запазпсте да je незнање највпше пзбпјало на површпну баш y ошш Скушптпнада нашпм које беху најсдободнпјп пзраз неппсмене воље нашега тадног пука ? Чптаоче. прелпстај заппснпке скупштпнеке за неколпко последњпх година. na ћеш ее стидетп доба свога .... мадо која социјална мпсао да ne пзађе тако пзопачена, да je нп љезпни рођенп оцевп на Западу не бп позналп.“ Да станемо п мп овде. Ту г ппсац мало прекпда своју прпдпку, да нам, после, на угдед пстакне Бугаре, поредећп пх с нама псто тако с ведикпм знањем п вештпном. с каком je п овај првп део свога предговора сложпо .... Пма људп којп мпсле да je о државноме п друштвеноме кретању ii развптку лако ппсатп u говорптп псто онако, као што je лако ппсати u ппсма из Пстрограда, Има пх којп надазе да за то ne треба iiu велпкпх студија, hii многога размпшљања. Полптпка je схвар,. мпсде onu, о којој свак ложе ппсатп. Тако пзвесно мпслп п r. Кошутић. који ваљда joui налазп да je за то довољно имати са.мо нешто мало песнпчкога надахнућа. Ружан знак u врло непохвална особпна за овога младога човека.. којп join mia много да учи na и то да научи : да треба бпти много Смерniijii него што je он, п да не треба улетати y стварп које ве ne разумеју. A што je г. Кошутић још и песнпк, то му овако пспадање п овако залетање y наручја реакдије y годинама полета п одушевљења, y добу идеала, још мање прпликује п врло га ружно пстпче пред оне наше п љегове достојке старине y којпх je on miao н mia многом чему лепом да со поучп ....