Дело

Кад су нсппсменп u необразованп оставшш управу. онда су дсфицити државнп бплп сведени на мишшум, онда су нови прпходп државнп билп уведени и ciapu појачанп, онда су набав.вене пушке на 75.000 ко.мада, онда je војсцп набављено одело u осталога прпбора п џебане, онда je сазпдана једна нова барухана. онда су саграђена за одбрану земље важва ухврђена, онда су п железнпца ii монополп враћенп y државне руке u овн послелњп уређенп на начин којпм ce Србија може да подичп ii иред цнвпдпзовашш схранцпма, онда je првп пут иосле двадесех u три године пзвршен иоппс обрађене земље, онда je буџет npoсветнп према војном дошао y одношај као 1 : 8. онда je, најпосле. да ређање даље пзоетавимо, од 1889 до 1894. године отворено 270 ноеих школа , п онда јеодбЗженске школе постало 130 женских школа! Да ce задржпмо мадо на овоме, јер г. Кошутпћ нарочпто на то полаже. ма да као што ћело впдетп он говорп о томе са свпм на памет. без пкаквога знаља п познавања' стварп. Првога јануара ове 1895. годпне мп смо пмалп 1021 основне школе, од којцх 894 мушке п 130 женских. Од женскпх школа no селпма главну масу roiajy крајинскп п дрноречки округ. п то y последње време. До годпне 1889. мп смо пмалп свега 730 школа : од тога доба до 1 јануара ове годпне мп смо добплп, дакле, 294 школе. Да су y овој размерп ii ранпје завођене п отваране школе, кад су владалп „доказп здрава разума“, онда бпсмо мп данас за цело имади много впше школа. Годпне 1890. једна je школа долазпла на 2827 становника, a 1 јануара 1895. године једна школа долази на 2148. становнпка према броју становнпка од 2.200.000, a према броју од 2.300.000 становнпка на 2246 становнпка. Према просгору Србије 1890 годпне једна je школа долозпла на 64., квадратла кплометра, a 1895 годпне 1 јануара, на 46. 9 квадратна километра. Нема сумње да je овај број школа недовољан, и мп смо дадеко од тога да мпслимо као наш лакомпсленп и злосрећнп академпчар г. Панта Срећковпћ да Србпја mia ииде школа но п једна друга држава; адп je врло важно да знамо, да je релатпвно на просвету највпше тро. шено баш онда кад ce y нашпп скупштпнама показпвада „неппсмена воља тамнога иука“. . Г. Кошутпћ y ревностп својој да нашу неппсменост оцрнп што Biinie може, пзнео je п непстпну, y другом делу свога предговора, да „у срцу Штмадије и данас пма школскпх општпна од преко двадесет ссла‘o д да y новпм крајевима једна шкода долази на 63 села/ Једно да поучимо г. Кошутића и y овоме, a друго да цсхпнн дамо њент вредност, ми ћемо пзнехн и за хо подахке. С. М. П. СВГШIГЕ.Е CE

152

ДE Л O