Дело

Ппсвмо пзђ Cep6in, П, (Славднское Обоsp'tme, годђ второи). У свесдп „Дела“ за октобар прпказап je садржај овога Збориика Славенског Добротворвог Друштва с изузетком ппсма г. П. Срећковпћа, y коме он шше о Србији. To je бпло остављено дапотписани учини. Због другпх многпх послова лгорао je овај прпказ мадо задоцнптп, те га тек сад дајемо. He можемо a да одмах овде y почетку не кажемо ошцтн утнсак, којп je на нас ово ппсмо г. Срећковића оставдло : мд смо га ce, морамо прпзнатп, застпделд као Србп. У њему je такав тон, таква лакомисленост, таква тесногрудост и такво незнаље, да кад још помислите п впднте каво под. тим ппсмом стоји пун потппс једнога српскога академпчара онда вас мора облитп румен стпда. П не знате да ли впше да ce љутнте на ппсца идд на редакцију, која га je пустпла да с онакпм саотавом пред руску п словенску публпку пзађе. Јер поред свпх ограда, које je редакција учинила, пзјављујућд да не прпма одговорност за саставе својпх доппснпка, она ce мучно може одбранптп за прдмање п онаквпх састава y Словенскп Зборнпк какав je ово ппсмо г. П. Срећковпћа, Она, до душе, прп том пма једну ублажавпу окодност, што je г. СреТковпћ, на жалост, nam академичар; али нн то je не може са свпм одбранитп. Чланак г. Бендерева о Вугарској y истом зборнику могао je врло лако да je сачува од лногпх настраностп г. Срећковпћа. Мп смо ce допста застиделн кад смо виделп како шше о својој отаџбпнп један човек, којд je пзгнаник њен, који je осуђен na смрт, и noja пма, према том, и сувшпе разлога да буде лдчпо нерасположен п срдит; a како опет један човек који je академичар, којн пма пупо разлога да буде благодаран за незаслуженп положај који y вој има, п којд треба да даје прпмер мирнога п хдаднога размпшљаља u колпко толиео објективеога одењирања. кад већ надазн за потребно залазитп u на ллчно п дартдско поље. Толпко О’ том. a сад да кажемо неколпко речп о самом писму u да радп плустрацпје пстакеемо деколпка места из њега. Г. Срећковаћу ce, најпре, није свидео nam новп трговднски уговор, Еоји он, нп мање нн впше, но сматра да je гори од старога трговинског уговора, ЕОјд je за напредне владе 1881 године закључен Даје он одпста горл г. Срећковићу je доказ прво то, што‘ сад, no њему, Србпјд пма да плаћа извозну цардну на жито не 50 крајдара на сто кила као пређе, но 75 крајдара; друго за то, што je no §. 4. нове ветерпнарне. конвенг цдје Србпја осуђена да-плаћаза 12 годида данак Аустрпјп, јер су naum делегатн глупостд пли no лаЕОмпсленостн“ присталд, да ce наша стока тера право y Пешту, na тамо држп 8 дана д онда. no вољп Мадара враћа натрзг. кад год они зажеле! Кад ово човек црочита on мора мдслптп, да ово говорп какав страстан ллбералнд агитатор na каквом сеоском илп паланачком збору y Ср-

153

КРПТПКА П БИБЈШОГРАФПЈА