Дело

Ha то од наше стране сало ово : царинскп прпход од пзвоза, u upu счањеној извозној царини, за ирошлу годпну je већп y 3.398 дпнара uo y 1893. години, ма да je жетва прошдогодпшња била слабпја, a приход. од обрта за прошду годину je мањи за 587.8В2 - 19 дпнара од прихода за 1893. годпну. У прошдој годпеп, кат што je познато, мпнпстар Фпнанс ija je учпнпо no жељп г. Срећковића, те унпштцо сав рад no начпну напдате' обртпога пореза, којп je прошда влада бида извршпла. Да пођело сад даље. У другол деду овога писма r. Срећковић објављује и Руспма u свпма Сдовенпла радостап гдас, да он „мпсдп* какп nu y једној држави нела толико оеаовних шкода колико y нас, y Србпји ! ! II сигурпо што тако мисдп пг. Срећковић п многп његова кадпбра друговп п прпјатељи, Србпја данас п ne стојп са школала онако како бп требадо п како бп могло, да ce нпје тако мпсдндо в да ce чешће y статпстпку загдедало Ваљда ио некол академском правпду г. Срећковпћ налазп, да ce ложенешто „мпсдптп*’ онде где треба дифре да говоре. A да он нпје ту ништа „мпсдпо“, но дајеузео статпстпку, na y њу загледао, on би видео дајеСрбпја, na протпв, y томе од многпх држава заостала, јер y нас још на впше од 2000 становнпка додазп једна шкода. Тако бп псто онда г. Срећковић видео, да y нас нп гшсменост још mije ополпко развпјена кодпко би логда п требада да je Како- мп стојпмо y овом погледу чптаодп ће впдетп y критнцп нашојна предговор г. Кошутпћа књпзц му Ппсма пз Петрограда,. a овде ову ствар додирнусмо сало да покажемо, с кодпко дакомпсленостп n непознавања стварп ппше г. Панта Орећковпћ. За tum нам г. Срећковпћ прпча и о подожају српске цркве y Краљев'нп. na одмах за то упућује браћу Русе na своју брошуру „Радпкалци п српска дрква“ п на свој „крптпчкп чланак' о књпзи г. М. Ппроћанца „Подожај Србије“. Предазећи na васпостављаве старе црквене јерархије, г., СрећковпР веди : да су пређашњу погрешку поправидп „бпвшц регенти“, a радпкаднп мшшстрп обећадп пздатп закоп нов, којп бп несугласице шгдадпо. ÏÏ они су то п учинилп, алп из једнога зда палп су y друго, јер су смањплп вдаст епископа п мптрополита, те онп не могу држатп ред y дрквп. Aдаje то доиста тако, г Срећковпћ наводп <во : прво су нару* шена к.нонска правида да владпка председава y консисторпји, друго што je владпкама одузета логућностда досцпплпнарио назне рђаве свештеппке n треће што „консисторпја“ даје парохије, a владпка мора да рукоположи ono'a којега консисторија избере за свештеника ! Дакле. као што ce впдп, „бпвшп регентп“ враћају стару јерархпју a радпкадни мннпстрп ту ne раде ништа, већ само обећавају пздатп закон којп и пздају али еаопако. A што су тај закон tu пстп ресеити иотврдиди. п што je on постао y сагдасности ca иредставником од стране цркве г, Дучпћем архпмандрптом, који ra je u јавпо после бранпо, то за старога кпјевскога богосдова г. П. Срећковпћа mije ништа, нпти on о том надази за вредно што да сполшве. Ha рачун цркве још na гори пачип од овога говорп г. CpeliKOßiit u даље; али право да кажемо, одвратно нам je да во-

155

КРПТИКА П БПБЛПОГРАФПЈА