Дело

дпло о томе овде даљп разговор Сву вевољу r. Срећковпћ впдп y том, што владпке не достављају свешхенпке саме, na лу ce, наравпо, не свидп нп оно што бпва y том погледу п y нашебраће Срба v Угарској, само што je заборавпо п њпх да огласи за „некапонпчпе“. Прелазећп, за тпи, y трећем делу пнсма, на унутрашњп положај зошље, г Срећковић не зна нпчим паметнпјпм да почне, no дитатом пз лпбералппх „Новостп“ (Бд новјх) y којпма ce бране иод суд датн либералвп мивпстри, који ту Фпгуришу ка i јунаци, u y којпма ce радикална штампа п скупштпна назпвају мародерпма, којп noc.ie боја пљачкају пале y боју јунаке! Kao што впдите са свим академскн ! Цео чланак „Новосхп“ (бр. 116 од 3. вов. 1898. г.), г. Срећковпћ je превео, и y тои je део трећп део његова писма, које ce завршује там, да ce он в г в главнахх чертахх са „Новостима“ сдаже ! У четвртом делу ппсма свога г. Срећковпћ прпча нашу новпјупсторију, наравно као лпбералнп агптатор a не као исторнк. Ту пмате како ce младеж завела епхплпсхпчкпм п авархпстпчкпм пдејама, којпма je лдеал »самостална u самоуправна општпна“ a y којпма нема места за државу ; даље како je холе .соцпјалцсхичко-Еоливпсхпчком покреху“ било неправо, што ce повео рат протпв Турске 1876. годпне, којп je бпо ,пројавленпје аљтрупзма“, како je тај покрет протцван свему надНоналаом, na наравно u „нацпопалеој“ лпбералнОј партпји! „11 папредњацп u радикади“ јављају ce као противницп „народве 1 ' либералпе партпје. Радпкали су пз Фузпје с либералпма овпиа узели начела спољне полптпке n прпсвојпли пх себи, a унутра y земљп кад бп ce остварио њпхов про грам иастала бп права anapxuja, y којој наравно г. Срећковић не бл иогао бдтп нп академичар нп државнп саветнпк; јер то може бити сазш кад влада ред п поредак u „нацнопална партпја“. Радпкалп су увећалппдугове на 150 иплдјуна дпнара да бп платплп ануитете п деФицпте, јер нпсу смели да повећају порезу. Радпкалп су порушплп n устав, any -Земља завелп такав перед да су најпосле лоралп вздати заков ,да onштпна погорелцу платп паљевпну*. За вреле раДнкала наступпла je n храђа државнпх новаца, отуда што су дошлп људи с удице за чиновнике n т. д., u т. д Доста Оволпко je n сувоше na да ce впдп како „мпслп“ u ппше ■овај жалоснп човек којп je, ва.хда за награду, сада п државнп саветнпк. До кога ступња логу да забораве поједпнп протпвипдп полптичкп радикала u на своје достојанство, u на свој образ, u на достојанство зелље, горњи редови г. Срећковићева ппсла логу пајбоље то да покажу. A за чиј рачуи on све то чиии, еије такође тешко погодпти. Жалосно je само да Србија пма n таквих академцчара, н таквпх државнпх саветнпка, која ne знају нп шха~ говоре нп шта пишу, те ce спуштају, no својој плпткој памети n рђаву срцу, y нпзпне y којпла жпве ■само нпска створења n накараде од л>ј г дп u no срцу п no паметп. с. м. п.

156

ДE Д O