Дело

Некако боде очи. кад пмахе неколпко свезака једнога дела, u оне ■су разлпчне u y хархпјп и y Формаху u y нахппсдма. To све опажахе ■овде. Шха више друга свеска нема лл нахдпсна лпста, ма да ce пагпнацпја ове свеске ne продужује пз прве. To су маленкосхд, рећп ћеће. a.iuo не ce ca мало впше пажње могу уклонпхп, хе тим не удитн п укусу чпхалачкога свеха. У даљлм свескама моћи ће ce хо лако псправпхи, ■с хога за времена скрелусмо н на хо дажњу. Ђ.

Подсвојче. слнка из сеоског живота. Напнсао Ђорђе Миловановик. Београд. Трговач. занатлијска штампарија Тодора К, Наумовића. 1895 стр 28 B°. Цена 030 дин Мад' хе код нас не досха опшха болесх дисахд дрпдовехке. или као nixo хо дпсцп зову, ~слпке“ пз сеоскога жпвоха. У лрошлој годпни имадп ■смо двојпцу хројпцу почехнпка, a ево дал ce јавп још један, даравно свд са прпповехкама, т ј- сдпвама из жпвоха. Волели бп смо, да немамо добро срце na да кажемо, да нишха не вредл, алп пмајућп на уму да je ово, без сумње. лрвп рад ппшчев mu га можемо охрабрихп, нека довпше чпха јер ће му то највпше, п управо једино домоћп. Другп пух кад буде што штамдао, нека му прегледа рукоппс којп зла мало грамахпке, a нека не допустп нп ододпку масу шхампарскпх погрешака. Н.

ХрппАанство п патхшотпзам. Говорио 11. децембра 1894. год. С М. Весслиновип, проФесор Богословије Београд. штампарија Петра К Танасковића. 1894 8-о 29 ст. (Прештампано из «Весника Српске Цркве.“) Прошлог пеха изадгла je y Паризу брошира гро®а Лава Толстоја, Ј ко joj пзносп орпгпнале мисли :да пахрпохпзам смеха надредовању човечансхва п да га с тога треба уншптитц. јер кад њега несхане. неће впше бптп ни државе, вдасншпхва, силе хих препрека које сметају збднжењу народа. Још он ту покушава, да дух социјализма зблпжи с духом хришћансхва. Веселпновпћ y својој расправидп, чији натпие над редима исписасмо, лретреса ове мисли ТОлстога, нарочпхо y кодико ce оне дотичу хришћанства. Тодстој мислп, да хрншћанство и држава стоје y противности, п даје ово дозвано да руши облике државне управе и социјални поредак ; да хршпћанство не сме штптити народностп y држави нпти да може шнритд пахриотизам, пошхо je он дрепрека хришћанском цтгљј 7 ii човечанскоме напрехку. Егоизам je сушхнна његова. a убисхво најобичније пзраз љегов. Веселиновпћ побвја ове наводе Толсхога Толсхој неправнлно схваћа хршпћансхво и погрешно поима натрпохизам. Он меша урођени осећај дахрдохнзма с онпм неурођешш осећајем, који ce јавља y

159

КРПТПКА П БПБЛПОГРАФПЈА