Дело

нередовнпм прплпкама, и које он назпва патрпотпзмом, јер прави иатрпотпзам налазп себи пзраза y савесном u добровољном пспуњавању дужностп. Према овоме свакп оглед противу патрпотпзма шпао бп на пскорењпвање племенптпх осећања за опште добро. п унцштцтц патриотпзам, значпдо бп стварати равнодушиост прела сопственој земљп п народу, према њпхову опстанку. Ж. 0. д.

0 моралном васпитању y пгколама. Говорио на свстосавској прослави y Богословији, 13. јануара, Петар С. ПротиК, проФесор. Београд. Штампарија Петра К Танасковића. 1895 8° ст. 36. (Прештампано из „Весника Српске Цркве») Шорад опада те ce речп данас слушају на све стране, и код нас u код туђпна. To говори п полпцајац п судија. п учптељ п свештекпк. Друштво као да y моралноме погдеду mia све већп п већп деФицит. To више нпје варка. Откуда. je то, шта je томе узрок. п tlsl којп e'e начпн дмже OTK.IOHUTII та друштвена недаћа? To су пптања, на која je огледао y кратко да одговорп проФесор Богословпје, Протпћ. y своме свехосавскоме говору. Он тражп овоме узрока y школп, y ономе што она flánac даје васпптаницпма ; u верује, да je она на првом месту y могућностп, да све ово поправп. Протић овога иуха говорп о нашој, српској школп. Onncпитује колпко je српска школа допрпнела u допрпносп опадању морала, u шта она мора урадитп, na да ce морал поправп. Он налазп да ce наша данашња шко.та ограничава на једпнствену yÆory да развпја ум. II на морално васпптање треба обратптп велпку пажњу. Шкода je y првоме реду позвана да то чпнп. Наставнпцп пмају задаћу да образују" људе, miju би жпвот био поштовање дужностп. частп и врдине. Потребио je да морално васпптање и обучавање буду y скдаду. To ce чоже постићи дшслп Протпћ ■— на тај начпн, ако наставн.ш својпм ученицпма објасни обавезу дужности,. ако mi даде одредбу моралнога закона. Веронауку не треба тако предаватп, да то буде за учснпке обично занпмање, обична лекција, већ разговор, из кога ће одмах разуметп ono што mia утпцај' на цео њпхов жпвот. Хршпћанскп дхорал не сме бптп предмет нарочпте лекдије, п нарочптога наставнпка, већ треба да пзиђе пз целокупне наставе, коју шкода даје младежп. Задатак je шкоде да сузбпје незнање и укдони рђаве последпце његове, a да то посгпгне, потребно je ne само да потдомаже знање, него и да образује моралне карактсре. Дужност je школе п нартавника, да ученпке спреме за поштен и племенпт живот, којп ће битп од корпсти и држави, и народностп нашој. и деломе човечанству. И ако je Протпћу дрста добро пспало за рукоч, да y овој својој радњи одговорп на пстакнута пптаља, он je нешто смео са у.ча, што никако није смео учинити. Језпк je y овој расправицп рђав. 1U no re ir многе грешке, које ПрохиК ни y коме одучају, као лроФесор. не бп смео допустити својим ученпцпма. самје учпнпо. Чпстоту језика треба дего вати. За то су на првоме месту позвани наставницп. Протпћ ce овога пута о то врло огрешпо. Ж. 0. Д.

160

ДЕ Л O