Дело

XIX века д главно из ореддшта м.тадих људд дзлазе важне публдцисте локазујући важност моралнога васпдтања света. Чешкц књпжевнд рад ce умножава. Он лредставл>а велики врт y који je сабран сав духовнп рад; itera су изнелп на поврдшну бурнп таласп, он не може остатд узалудан п без усдеха д дошто je органека веза локрета књижевностд с осталпм животод дора дакле добптћ чешка књджевност видног утддаја y целој чешкој радионпдп. Јарослав Врхлпцки (Jar. Vrchlicky! и Ceaтоилук Чех CSv. Cech) досад су- најсјајније звезде чешкога десништва. Брхлпцког: „Okna v bouři 1 , („Прозорд y олуји“) стојп на подједнакој влспнп као и његов: Љiv o t a smrt“ („ждвот п смрт“), „Moje sonata*, „Kytky ast h e r“. Последљу ову збдрку љеговпх несама чдне 4 дела свакп досебнога садржаја, алд свд скупа usiajv једну заједнпчку лпсао; ова je пзречена уводној песмп, y којој десндк вели, да су му оне знак лролека, која не глну п цветају му овде, док га не лозову звезде са неба. II на ове гледа зшрно. У таласе времена баца цвет до цвет сдокојно. Над колевкама, над гробовпма савдће вам кптпцу од астера. Беле. шарепе тамне, каке je Beh ждвот дао, даје вам гоBopet.n тлхо; Здраво ! као гладнјатор Цезару. одломци enoueja “ су најстардјп рад, y коме су најледша она места која су црпљена из чешке псторије. Од веллке вредностд су „Р is n e otroka* („Пееме роба“) од Сват. Чеха, које су за .5 пелеља изшпле y четертом издању. Нз тога најледше ce вид», колика idi je вредност. У њпма ce вддц лрави песндк л велики латриота, као штоје п досаг увек бпо. Св. Чех je врло скромад човек, он ce обаздре на људску беду н невољу п ове лепо оцртава y својим песмама. К овој двојицп дридада n JnlinsZever (Цајер), као песнпк врло лдеалнога стпда п духа; y његовим лесмазга веје дах најчдстдје појеспје, каква ce може iiahu y чешкој ки.ижевностд. За то нам je доказ и његово најновдје дело y четпрд лрпловетке „ Обноељене слнке“. Од M.iaijiix десндка треба поЈгенутд A. Клаштерскош , (Antoniu Klaštersk}-', Jap. Keaгш.га ii Махара. Последшп je више реалпста, као што његов рад: „М a g d a le n a“ доказује. Међу пнсцнма романа заузимају досад врло важно место; Сереац Xe.tep (Servae Helleiy), Хернгес, Арбег. онд су већдном писали no разнии белетристичкнм часописима. Kao заступнике реаддзма можедо навестп Ј, Хермана, Шимачека , бра&у Мрштике, Pajra, Шлејхара n др. Шимачек описује y својим делима највише живот радника y шекерној Фабрнци » y томе догледу стекао јс noh леп глас. Мрштнкови ouiicyjy градски u далаиачкл живот моравски; Рајс живот чешких се.вака и брј,ана, Шлејхар вите пегује симболизам.

Особиту секту створдло je неколико младих лптерата, којц дздају часопдс: „Modema“ п којој прдпадају: Arnošt Procházka,. Salda, J. Karásek, Tere I и др као заступндцп свих додернпх праваца: декаденддје, верпзма, симболпзма пт i. У то>г правцу издао je Карасек збдрку лесама: „Зазидани прозори “ („Zazděna okna“) и Прохаска; „Üpoстибуло дугае“. Овај je часотшс лзазвао највпше борбе иеђу чешкпд књпжевипшша. д Храматска књчжееност нпје баш тако много напредовала. Врхлицки ц Дајер не пшду више драде, Јержабек д Строулежњпдки су умрлп, Шубрт (удравндк нар. дозордшта y Прагу) ућутао ce. Behii и важнпјд комадл. напиеанд су вдше y реалпстдчком п натуралнстпчкоме духу a радили су на н.ииа; Шн.мичек, Ф. Свобода д Мрштикови. У накнаду за то, што на тод пол>у незга >шого орпгпнала, доста ce преводпло д товећдном пз руске књджевностд Тако су Јар. Хруби , Штеаанек итд. упозналп чешке чдтаоце е пзврсндм радовгша Толстога, Достојевског д другдх рускдх Бе.тдкана. Kao древодплац пз роданскдх лптература (француске, италдјанске, шпањолске) стојд. на дрвоже месту Јар. Врхлидкд, даље Ј. Сладек (пз енглеске). „Sborník světové poesi e“. којд пздаје чешка краљ. академија паука доносд чдтав нпз лепих класпчких лревода туђдх. десндка словенских п другпх. Мпјатовпћева; Иконија , везпрова дајка дзишла je v: Матици словенској “ y Олумуци (Моравска) y древоду Ј. Зд. Раушара. За „Besedu lidu“ (y Прагу) прдм.вена je Прпзренчева; „ Она cee зна и y древоду Раушара. Путоиисне белешке дздали су: Dr. Р D u dik (Р. Дуђдк), којп ce бавдо као војнпчкц лекар пет годпна на Судатрд те оддсао ондашњд жпвот. У Прагу je одет дочело излаздтп ново лепо дело: „ Пут око земље' ,од ЈозеФа Коржеискога са врло краснпм длуетрацпјама Дело he ово пзнетп на некпх 40 50 свезака, a евака свеска стаје 30 новчдћа. Довршено je лак дздавање: „Палестнна с од Клемента, y опште донуденталан рад. Г. 1894. дзлазплд су часоддсд; „Osveta“ „Kvety“, „Lu mir“, „ZI. Praha“, ,Svetozar“, новдје „Rozhledy“, „Kaše doba“, „Moderni revu e“, „N i v a“, „V еsna“. Oceir тога дзлазе: „Matice lidu“„Libuše“ „Salonní biblio t h e k a“ u Buuie разнпх библиотека бе-летрдстдчких u научндх. Јос. Зд. Раушар—Жуборик

HOBIIHAPCTBO Српскн Преглед. — Дошао нам je руку дрвд öpoj „Срискот npei.ieja“. листа. који ypeijyje Др. Љубомдр Неддћ,. проФ. В. Школе. Ми смахрамо 'за своју колегдјалну дужност да констатујемо појаву овога новога књижевнога лдста, п ако уредндштво његово нпје сматрало за своју ду-

166

ДE Л O