Дело

ју je „раепореддо, превео, меетплдце допундо ц прерадпо.“ Техничка je пзрада, веле, добра, ■Стаје трд и no динара. Ту скордце угледала je света пнтересна са своје новпне кљпга под натписом » Ви.гина KHjtna.“ прпче n бајке пз светске књижевностп, коју je дриредпо наш сарадник Сима Матавуљ.-0 кн.дзп за сад ne дожемо ништа впше petn, јер нам je пздавач ВаложпД ни .до данас ne посла na прдказ. У Зедунскод „Новом Вреиену“ почела су још y 142. броју од прошле годпне пзла■зптп из У гвпма нам плеад, којп ce крије под псеудонидои Timon, расправ.ва разна пптата те пз нове те пз старе кд.пжевностп. У једнод ce nurary раоправља п о Душанову закожпку. He би с ггорега бпло, да ое ова ппеда оштадпају y посебну књпжицу, те бд тако могла cietn веЈхп број чдталаца, но што пх бројп >Ново Иреме.“ Паја Т. Тодоровић Ћаковчпћ пзд.о je позпв na претплату на друто попуљено п no потребд шшрав.всно издање „Пољске иривјгеде,“ које назгенп шкодж и народу. Дело -ово пзпћд ће y трп свеске. У првој te говорптп о ратарству, гранпчаротву и лпвадарству, y другој о воћаретву, виноделству п шуларству, и y трећој о оточаротву, дчеларству, свињарству п жпвпнарству. Дело ово пзнеКе до 30 штазшаних табака велцкога Формата п стаје 5 динара, a свака свеска посебпце 2 дпнара. Кљига te бптд укбри“чена. Нека je na овод месту поденуто, д-i je no францускпл пдоцила израдпо дело од 40 шталпаних табака „ 0 сточарству “ марвенп лекар A. Коблишка. Рад овај не згогавшп nsntn y цслини, почео je пзлазптп y свескама. Прва je свеска од четири табака нзпдиа y Нпшу и стаје пола динара, Узгред, позшњемо да су пзишле ; y Крагујевцу књсга за народ ,Алкохолна uvÂa сљ .лекарскога гледитта ; и y Београду за виолину од Јосифа Свободе, (стаје 2 ддnapa); y Нишу: „Светтеник v учитељ , ?<>nхови односи u задаци y народу • од нашега сарадника Светолика П. PanKOßuta. У Фебруарској свесцп прцказаКемо нашим читаоцима ■ову кљиждцу, јер сло je добшш на приказ. Чптаоци наиш eetajy ce, како je no смрти др. Лазе К. Jlaaapeßiita уредништво „Отаџбпне“ прибрало y једну кљпгу поред жпвота приповедачева готово све што je y штамгш •било о њему. Тако je сада Петар Kyniniit похитао, да на тај начин ошгете венад noкојнол песнику Стјеиану БузолиДу, издавпш „Spomen knjigu.“ У овој je књизи na првих 29 страна биограФија песнивова a за ■овом долазе разни гласовп хрватских новина н часописа о и>еговој омрти, разне песнцчке тужбалице, том прилпком постале, као и све xioryte брзојаве и штсмене изјаве саучешћа. ■Kynnuiit je додао u два лика покојннкова.

Познатц преводилац српскпх народнпх песама Јован Николић штампао je недавно y засебну књчжицу и превод народне десме ЈЖенпдба Максдма Црнојевића“ под натписом : 1 1 matrimonio di Massimo de Negri. Меетимице овај превод je досха слободан и mije преведен y десетерцу set у једанаестерду a има y преводу 1021 стпх место 122о. Букурешкн лиот L u р t a, opran румунске радпкалне странке почео je доноситд у својем броју од 21. јануара a y подлиску, превод студнје др. Мшшвана Ђ. МилованоBnta r S аша спољашња аолитика која je публикована y „Делу,“ свеоци за новембар прошле годнне, a одакле je п посебно оштампана. Под уредншптвом професора Франда фон .Тпста пзпшла je прва књига под натписол , Уиоредно казнено .законодавство“ u то на немачком п на Фрацуеком јездку. У moj су казнена законодавства европскпх држава na иде говор п о српском казненол законодавству од др. Миленка Becnnta п X. ЈозеФовића. Дело te ово изнети четнрд књиге. Kao издање руске Акадезшје Наука ускоро te iiantn зборнпк текстова гралатичках no дрквено-словенском језику, којп je уредио редовнп члан Академије Јаш£ под натписом : Разсуждедјл старпнн о церковнославанскоЈгв лзикк. Кратак преглед чешке књижевностп за ирош,гу 1894 годину. Прошле годдне раддло ce доста на чешкој књижевностп д то y свима правцима, којеје садања књджевпост изнела na површину и који служи као пример вдасшшима и пиецима. Видило y главном четпрп правца којима су ce упутилд чешкд књпжевници и то: натуралпзам, оимболизам, реадизам и старија школа; сви. четирп пмају доста својдх присталпца. Бдло je случаја, да ce између noједпних присталдца разнолдкдх праваца отворила појача препирка, која ce свр|Пивала победои једног или другога правца. To je допрпнело, те су ce многа питаља, која ce тичу песништва na и прозе, рашчистила ; у књижевности ce после тога стао ocetamr здравији дух и напреднији поглед, отварајућп нова врсна дела, која ce одликују ne само мислима set и студијом. Разуме ce, u овде je бнло доота узалуднога препирања али нпак ова борба или кн.чжевничка препнрка разјаснила je Кlвижевничке одношаје чешке ц принела je чешкој литератури дного доброга материјала за грађење лепе велпке књижевничке зграде појесије и просе. Госп. Ајд (Eim) уредшпс и доппсник, ~Nar. Lista' 1 y Бечу навео je y „Nar. L.“ кратак и леп преглед чеппсе књижевиостн 1894. г.; љиме ty ce u ja послуждти, те да y кратко опншем чешкд кљижевнд рад од прошле године. On Тшше: Здрава рсакцнја бива u код нас netnne противу матернјалнога правца краја

165

Б E JI E Ш K E