Дело

језпку y боеанскпм дпстивама) бпло je три рада, одкојах су два (Јеремије Живановнћа и Job. Кангрга, Јов. Ердељановића п Војислава Симоаовпћа) ваграђева другом u један (Косаре Новичићеве фнл. Ш. год). трећом наградом; гј y природно-математпчком одсеку била су такође два рада, од којих je један (Пегра Стамеаковпћа, предавача) ваrpaieH др .гом, a један (Владе Петковића н Љубе Јовановића, фпл. Ш. тод.) првом наградом. Р АЗЈШЧЖО СТП Hob апарат за анаднзу бездгошога оарута проналазак je hob нашега инжпљерскога поручнпка г. ДушанаП. СтанијееиЛа, којп ce, као пптомац нашега војнога мини■старства, бавд y Стутгарту, на Великој Технпчкој Школи. 0 том je сам г. Станоjeßiih реФеровао y декембарској свесцп »Ратннка,“ давши ту сва потребнл обавештења о евом проналаску. Његовпм апаратом, којп je за сад најсавршенпја справа те врсте, служп ce као јединим поменута Техничка ТТТкола y Стутгарту. 0 томпроналаеку донео je чланак u немачкп часопдс »Zeitschrift für angewandte Chemie, Heft 22, Jahr 1894. од самога проналазача г. Станојевдћа, којега je на том основу Немачко хемпјско друштво y Берлину пзабрало за ванреднога члана. Новп апзрат овај може ео seh u добитд код Фирме Er. Mollenkopf, Stuttgart. У дзвешку, којп je поменута Техндчка Школа поелала нашем војном мпнистарству велп ce, пзмеђу осталог : „insbesondere hat ■derselbe (Stanojewitsch) einen Apparat zur Bestimmung des Stickstoifgehalts rauchloser Pulwer constrnirt, welcher sich als recht brauchbar erwiesen hat.“ Obum апаратом г. Станојевдћа одређује ce ■садржина азотом y ндтроцелулозд, y нитроглдцерину, y готову баруту пз нптроцелулозе (желатпна), из нцтроцелулозе u ндтроглицерпна, y динамиту, шалитром пт. д. За каквоку п својство барута неопходно je знатп садожнну азота y њему, те je с тога овај проналазак г. Станојевика од доота велике важности. Бележекд овде ову за овакога Србина прпјатну новину, ми честитамо од своје стране г. Станојевићу на срећном уепеху н желимо му свакн напредак y ноелу, к«ји с толико пажње и духовитости већ pa ш. Клектрицитет и агрдкултура. Опазило ce још no одавна да електршштет може знатно да утиче на развитак би.ва, иа ce убрзо почело и с покушајима да ce он примени на пољску прпвреду. Крчјем првеполовпне овога века отпочели су први Енглезп ова пснитивања, за н>дма одаах Немцд. Од годнне 1884. Руси су y том чинили врло важнс u знатне ■огледе са веома пово.ђним ресултатима, a y најновнје време то чпне u Французи. Оскудица електрицитета успорава развој бил.а u

неповољно дејетвује п на п.тод. Вештачким путем кад ce томе помогне добпва ce ц већи илод п бржд развој биља. Рееултати до којнх je дошао y том погледу Рус Спехнев на прплнчном велпком простору врло су повољни. Шира практична примена електрицптета на агрикултуру сад отоји само до тога, да ce трошкови око тога сведу на што мању меру. Наравно да ce п ова научна тековцна, као ii многе друге, с пуном кордшћу могу употребптп п применитп само на већем проетору п великпм пмањпма. Статпстпка п електридитет. Ето електрпцитета д y статиотицц ! Он je већ mpiiмењен na аоаисе. Нарочитом електрдчном машпном срачунавају ce подади етатиетички, којп ce поппсом добпвају, и то иет аута брже, na још u тачније. Ту електричку мапшну пзумео je Американац Херман Голерит, краjesi осамдесетпх годцна, ц већ je прпмењена прп поппсу вршеном y Сједпњенпм СевероАмеричким државама 1890. годпне, a п прп аустријском попнеу. A што je још важно, нарочито за велпке државе, поипо на тај начдн постаје ж јевтинијн. Употреба те магапне на пр. за Руопју појевтињава попнс за мплијун п no дпнара (500.000 рубал>а). Принцип, на ком je ова електричка машнна заснована, овај je : сви подадп поппсне једпнпце (лице, газдднство, ж т. д.) преноее ce на нарочиту карту : ти подаци ce на карти не пшду него ce нарочитим прпбором на картд отворају рупе. Свака таква рупица одговара неком иодатку (н. пр. узраст, пол, занимање u т. д.). Ha тај начпн ое прикупи сав статистичкп матерпјал : карте ce међу собом разлпкују само распоредом рушгца и он показује одношај између појединих додатака свчке пописне јединиде. Te карте долазе сад y електричку мапшну која имапријамнп и рачунскд апарат. Пријамни апарат има две половине : доњу u горњу. У дољој je ред један округ.тнх шо.вица, напуљеннх до половнне живом. Број шољица je оноликд колико има рубрпка попнсннх. Распоређене ov шољице тако, да кад карта дође до дшве половине апарата, заклопд je горња половина, y рупице картиие залазе игле, спајају ce еа живом, струја ее затвора, a рачунски апарат врши рачун на овим циФерблатима који одговарају свакој рулици карте. Све игле којс нису прсма рушма на карти ударе y карту да ce дижу y горњи део апарата и не скајају ce ca жнвом. Тако мапшва од једанпут срачунава све рубрике статиотичке карте, ма колико дх било Мимо то благодарећи нарочитом прибору, реле, могу осем дроотих и комбиноване суме да ce добију. Без реле-а добивају ce бројевн мушкараца, женскиња, извеси >га занииаља, вере и т. д Али ако ће н. пр да ce добије број мушкараца изпесипх годдна разпеденпх оа женама, то ce може да добпје помоћу реле-а y исто време о одштим срачупавашем.

169

БEЛE Ш K E