Дело

Ako óu затребало, за разне статпстичке комбинације, да ce карта пуети кроз машину неколико пута, то ce може учпнитп помоћу торбцце, која пде уз машину где ce карте механички расортиравају, да 6u ce пустнле oirex кроз машпну. Пронзводља злата. До годцне 1891. највећа продукдија злата била je y времену од 1850 до 1860. године : то je бпло „златно доба.“ Тада je она пзноспла 2U1.750 кцлограма годпшње илп 693 милијуна динара, a взмеђу 1856. г. u 1860. она je достнгла макеиму.м од 206.058 кплограиа или 707 милијуна динара После тога времена настале су мршаве године, п y времену од 1881—1884. иропзводња злата годишње није пзносила впше од 140.000 кнлограма пли 480 до 490 мнлпјуна динара. Од годпне 1891. производња злата почела je да скаче, тако дд je y 1893. годпни доетигла цпфру oj 234.000 килохрама или 807 милијуна juuapa. Највпше пропзводе злата ове земље : Сједпњене Северо - Аиерпчке државе 54.100 кнлограма ; Аустралија 53.698 килограма ; Африка 44.096 килограма ; Русија 37.325 кплограма и Кина 12.678 килограма. У нзгдеду je, да ће. Русија y скоро зиЉц још веЕу количину здата цропзводити. Како je подељена својпиа земље y Угарској. По иосдедљнч подпцпма катастралннм највећу пмаовпну има.држава сама : 2,816.418 јутара. Од приватних кнез Никола Естерха.зи до.тази на прво место са 421.053 јутра; кнез Кобург пма 214.838 војвода Албрехт 157.731 јутро ; велпкд Војвода Јосип 56.939 јутара ; осталц члановп породице краљевске 86.912 јутара. Од гроФова Ервин Шенборн има 226.021 u гроФ Таоило Фестетић 135.541 јутро. Ауотро-Угарска компаннја државннх железнпца има 225.159 јутара, црквена добра цзносе од прилпке 170.000 јутара. Најбогатпји прелат je католпчки епископ Nagy war ad ca 189.934 јутра, за њим грчко - католички епископ иетога места са 130.808 јутара н архцеппскоп Калоче са 30.000јутара. Кнез-прнмас угарскн има 93.000, егарско дркиено добро 92.000 јутара. Од градова : Дебрецвн нма 91.618 јутара, Сегедин 72.127 јутара. Барон Сигисмунд Шосбергер има 27.125 јутара, барони ; Арманд п Бертолд Попер no 24,000 јутар i. Трвдесет н један сопственик пмају пзмеђу 30 n 50 000 јутара, педесет u четворица између 20 u 30.000 јутара, 197 њих измеlју 10 ц 20.000 јутара, 266 воседника цзмеђу 5 u 10.000 јутара, 1655 њих иамеђу једне хиљаде и 5000 јутара, и, на послетку, 981 сопственик између 500 и 1000 јутара. (Revne d’Orient, бр. 2, 15. јан. 1895. i’.). 113 obiix података излази овај рачуа ; Осамнаест сопствепика нмају 5,172.288 јутара, a кад овима додамо 31 сопетвеника који нмају земље између 30 и 50.000 утара , рачувајуКи na свакога y оредњу

IШФру no 40.000 јутара, онда пздази да четрдесет u девет соиственпка имају 6,412.288 јутара. Узимајући, дал>е, ието тако средњу дцфру свуда iraano овај ресултат : 21.53 сопственика пмају 10,748.250 јутара земље дакле цопод два пута вшпе од онога што имају оно четрдесет п девет сопственпка. Укупно узевши излазп, да 2202 сопственика IШај y 17,160.538 јутара. Јутро изга, од прнлнке, пола хектара. Пада y очп још, да Stelly крушшм еопственшцша врло мало има правпх Maijapa. Рускиње астрономн. Има пет Руекпља астронома, које веозха живо и усиешно на овој науцц рлде тако, да uh п руска Академпја Наука послове као вредне пажње п важне прпзнаје. To су г-ђа Бобрпнска, Максдмова, Тензшкова, Бронска п Жилова. Новине објављују да je прошле годнне y целој Еиглеској изишло 6485 дела, лакде 103 inline aero прошле године. Од овога броја треба одвојити 1185 на издање старијнхдела. По струкама долази на философиЈу 742, na теологију 356, на књиге за младеж 198, ромааа и приповедака 1652, правних дела 149, социјално-ековоиских 1 62, иеторијсквх 314, геограФсквх 350, песапчких и драиатских 184, годпшњих пздања 330, књига о леппм уметностима 484,медициаских списа 156ивајзад разаих списа и брошира 782. A када ли ће доћн то време да au сазеамо аа ма и не било са свим потпуао колико ј.е y арошлој години y нас штаапано књига? У последње вреие праве сеазацвју не саао y руекој штампн него u y свој европској саопштење рускога „Новог вреаеаа“, да ce y Ктлузи нашао jpy>u jeo Гогољева ро.чана ~Мртве душе“, ii то y преппсу једнога преивсивача Гогољепвх дела. Оригинал, вели ce, да je Гогол, сам спалио. Да ли je ово само мнстиФикација, као што je н iре неколико годнаа била обмавута руска журвалиствва, вли je 6ain истнеа, ве може ce унапред рећи, док стручшаци ne рекну своје. Др. М. Грјулвалд, главаи рабипер бу" гарски, бавн ce истраживањем, када су прв И Јевреји населили Балканско полуосгрво. П° његову проучавању, које je објавно y Бђлгарском Прегледу“ за декембар прошле године, a y чланку „Заселевиехо na евревте na Балканскик полуострои.“ излазв, ja ce на њему налазе од 9. века, што пам u Рачки y Radu УШ стр. 98. похврђује извосећи, да су y то вреие, a u веккашње, игралп неку пзвесну улогу. У прво време ва балкавском «олуострву бвло je Јевреја од секте сшкеиаза, од које су пемачкв, пеки словеаски (руски, чешки ii пољска), Француски, еаглески, румупски и векц другп европски; од XVI века' ввђамо u сеФардимске Јевреје X. ј. што y upocTOsi говору зову шпааскима. Ови су ce доселилв са два краја y Бугарску; једпа су дошлв иреко Солуна, a други из Нталвје преко Србаје. EL ови су Јевреји

170

ДЕ Л O