Дело

ПОВОДОМ ПИСМА ГОСП. АНДРЕ ГАВРИЛОВИЋА

Допустите, да вам одмах скренем пажњу наједну ситницу. која je no свој прпладп и карактерисгична. Од појаве моје крцхике na „Прве Жртвг * na до одговора г. Гаврпловпћа, протекло je равно четпри месеца. Време доста дуго, да узвишена. песничка душа, свари тежак, прозаппан залогај, na да нам после, као прежпвелп гурман, пзнесепсвоје разлоге о њему! Овај дуги размак ваља да je учшшо, те ce je г. Гаврпловпћ п стпшао од ожученостп првога гнева, п Вп впдпте само хладне разлоге н лепе, китњасте пзразе и епптете. Рахатно n na тенани ппсање y Београду, где ce не name за недаљу дана као y Нишу, пзлечпло je г Гаврпловпћа од каквпх неупутнпх пспада, п сад Bu ужпвајте, ако можете. y овпм заносшш, песничкнм пздпвпма: лаж, неваљалство, аоследњи (човек) ареварио, аотурање итд. којнма je почашћеп његов крптнчар.

*) Примедба : Ma да чдтаодд „Дела“ ндсу n i овол месту чпталп пг. Гаврпловићево ппемо, ми, ипак, душтало одговор г. Боривоја Поповпћа, као сараднпка свога л нападнутога баш због оцене љегове, y „Делу“ штампане, будућд уз то уверенп, да су читаоди „Дела“ из Србдје прочитади цг. ГаврдловдКево ппомо y „Д. Лпоту." Са своје стране, потписанд, као уреднпк, има на г. Гавриловпћево писмо да изјави ово : 1. He стоји, да je то ддсмо штадпано y „Д. Лиету“ за то, што je доцкан за децембарску евеску „Дела“ стигло, као што г Гавриловић тврди, Кад je г. ГаврпловдК понудио пиемо уредншсу он му je uие читајуИи ia , одговорцо : да je сад доцкан ма шта sa децембарску свеску „Дела“ даватп, a ако пристане да одложц за јануареку свеску, онда нека остави рукопие na кад ое буде прочитао онда Ке ce оценити може ли ■ce примити нли не. Ово je иотребно да кажем за то, што онакво дпсмо какво je y Гаврпловдћево дзвесно ии један озбиљан уредндк књджевнога лдста не би лрдзшо 2. Да мп je жао што не могу мдслитд нп да je г. ГаврдловдК Вук Караџдћ, као што он о себд смерно мисли, нп да су онд којд су његове *Прве Жртве“ лрпмплцКодптард, Грдмовп u ШаФардцд, y кљижевној критицд. 3. Да je оцену г, Борпвојеву дрегдедао г. Св. Cirsiuh д no љегову мдшљењу ona прчмљена y лист ; a да je г. Св. Симић ддого даље од „последњдх“ y нпзу ддтерарнпх раденика но што je то г. ГавриловдК ja y то hu мало не сумљам. Сумњам само то : да he г. Гаврпловдћу битд што од користд, што' ce онако неумесно за „прве“ заклаља. 4. Да je г. Живаљевдћ, na кога ce г. ГавриловиК поздва да малоумно озшловажи свога критачара, два пута поеЛе онога .прегледа“ писао и лолио г. Боривоја за да y еарадљу, коју му je овај д дао, д да je sa један посао од тих баш један од „дрвнх“ г. Гавриловпкепих дао врло похвалну оцену. Ово мп je г. Живал.евић сам лдчно, д без мога припита, казао, овластивдш ме да то u употребдл. 5. Најпосле, мислнм да je врло рђаво сведочанство за г. Гаврдловика кад он u y ■овакве стварп уплеће некакве ~партиоке обзире u разлоге“, п кад онолпко мало такта локазује y литерарној полемицн. С. М. П.