Дело

Б O Г

(Державин).

0, ти, што пространством немаш нигде краја,. 0, ти, који живиш y покрету свега, У временском току ти превечан што си, Са три божја лица и, опет, без њега ! Дух, који je свуда, a јединство крије, Kof почетка нема, коме места није, Којег нико не зна силом ума свог ; Кој’ све испуњава, којег свуда има, Кој’ све чува, храни и све обузима, A кога ми људи називамо Бог ! Измерити како океан дубоки, Пребројати песак, звезде сјајна строја, Ma да би и мог’о какав ум дубоки Теби нема мере, теби нема броја. Просвећени дуси што вксоко стоје, A рођени што су од светлости твоје, He знају ти судбу, ни свршетак њен ; Па и ако мис’о теби поћи дрзне Пред твојим величјем губи ce п мрзне У вечности као један само трен. Ти уништи Хаос; позвао си њега ; Из вечите бездне и ред си му дао, И ти си ту вечност, рођену пре свега, У самоме себи, Боже, основао. Саставивши тако самим тобом тебе,

ДЕЛО Y.