Дело

шта може бити. Ове године вероватно неће ce y Бугарској ништа догодпти, a и Србија he бити мирна” (с. 252.)«10. март. У Паризу влада погрешно миш.вење да je између Србије и Румуније закључен уговор за напад против Турске» (с. 254.). „30. мај. Глас о убиству српскога кнеза Михаила изазива искрено саучешће румунске пријатељске државе, као и гнушање на злочииство” (с. 271.). „2. јун. Данас je свечан парастос убијеном кнезу Михаилу» (с. 273’). «14. јун. y Цариграду Француски утицај најјачи, али ипак Порта није пристала на Француски предлог да и српску круну пренесе на црногорскога кнеза ; на против, она je изјавила да ће признати само домаћега кнеза. Може ce дакле мислити да ће Порта признати Милана Обреновића, синовца Михаиловог, који je 11. јуна дошао y Београд из Париза” (с. 275.) „14. јул. Српско Намесннштво нотиФикује да je кнез Милан, no праву наследства, ступио на престо, и да he Намесништво вршити кнежевску власт до Његова пунолетства” (с. 281.). V. Колико ce y књизи помињу српске ствари овога времена ми смо сматрали за потребно и корисно све навести. To већ не можемо чинити тако опшпрно и за друге врло занимљиве податке које y њој налазимо. Време 1866. —1869. врло je богато догађајима и прппремама за догађаје од пресудне важности за политично стање Европе, м y овом дневнику има о том времену доста које правих докумената које објашњења. Почињућп ратом између старе Аустрнје и Пруске, овај период времена води рату између Француске и Немачке (под вођењем Пруске) и испуњен je догађајима као што су н. пр. : Српски градови, критски устанак, убиство кнеза Мпхаила, турско-грчка расправа на конФеренцнји y Паризу (1869), бугарски устанци, бугарско оцепљење од цариградске цркве, na за тим, да од туђпх ствари поменемо само најважннје, питање о Риму, „престоници” Италије, и преображај y Аустријп који на политичку позорницу износн нову државу Ј.устро-Угарску,

192

ДE Л O