Дело

догађај од највеће важности за нас, јер ce погодбе за наш политички живот услед тога знатно мењају (и отежавају). Један кратак период историје ово време од пет шест година, али период којп y себи носи историске пресуде на корист државама које су га спремне и без унутрашњих невоља дочекале, на штету онима чија ce политика (н. пр. Француска Друга Царевина) није руководила народним користима. He могући залазити и y ова и друга питања која ce y књизи додирују, мн ћемо из ње навести још само гдекоју црту о одношају Румуније према Аустро-Угарској, и о штампи. Мп већ поменусмо велики преображај извршен y ово време y Аустрији. У овим «запнсима очевица" имају две-три белешке које бацају прилпчно светлости на тај догађај. «20. мај 1866. У Берлину je гроФ Бисмарк врло лепо примио румунске изасланике и саветовао им, на случај ако би ce и Угарска дигла против Аустрије што ce њему чини вероватно да не почасе, него да одважно крену великорумунску агитацију и устану против Аустрије.» После je рат био и прошао, (16. јуна улази y рат Пруска, a 18. јуна Италија). «13. јануар 1868. ГроФ Бисмарк. који je изванредно много наклоњен миру, поручује кнезу да je за Румунију најбоља политика наслањати ce на Руспју” (с. 239.). Пролазе дани. «25. март 1868. (Из писма Карла Антона) —— Заборавих рећи да ми je Бисмарк изјавио да није баш добро, ако ce Румунија сувише видно ослања на Русију треба лепо живети са свима силама, na ce одлучивати тек y последњем тренутку» (с 261.). И још пролазе дани. «2. новембра 1868. Одмах no кнежевом повратку јавља ce грОФ Кајзерлинг (немачки консул) и саопштава иеколико депеша грофа Бисмарка из којих излази да су кабинети (множина !) врло незадовољни садашњим министарством, и да je већ крајње врвме да Румунија почне водити другачију политику спрам Аустро-Угарске” (с. 362). Пре ових саопштења y Nord. Allg. Zeit, (владин лист) пише ce : «Према оиом што ce y последње време дознаје о све већој узбуђености духова y Румунији услед партискпх агмтација не

193

ЈЕДАН ЛЕП ПРПМЕР

ДЕЛО V