Дело

Ово би била јединствена врста лудила, која до сада још није y науци позната. Међу тим, треба бити само непартаичан, na he ce на другој страни видети сјајни успеси постигнути с хипнозом. Истина je да има понеких болесника, који ce жале на главобољу, несвестицу, на неоправдан страх, нерасположење после над њима извршене хипнозе, али то су гве безначајни симптоми који ce одмах y другој хнпнози дају врло лако отклонитп. Дешава ce да onaj, који je већ био више пута хнпнотисан, и без лекара на путу, код куће, y друштву, само при помисли на сан, заиста заспп. Ово je свакако непријатно, али ce и томе може одмах сугестијом y супротном правцу доскочити. Шарко описује један случај, како су деца хшшотисала y Бреслави једнога свога друга. Последица тога били су наступи грчева, који су трајали неколико часова и доцније ce понављалп. Шарко описује и један како су опет другови свога друга хипнотисали. Зла последица овога дела била je, што je овај добио наступе хистеричне, од којих ce тек после 6 месеца y неколико излечио. Вероватно je, да je то дете већ било предиспоновано за хистерију, и да хипноза није његовој болести прави узрок. Сем тога он иаводи један случај тешких хистеричних наступа код једне женске, услед извршених хипнотисања над њом пред публиком од стране једнога лаика „магнетнзера.” И она je већ пре тога била‘хистерична. * * Да ли иак има чега што уди реномеу који треба да има хииноза ? Има, те још како. Прво му уди сваки onaj, који ce, и ако то није његов посао, бави хипнозом. He разумевајући битност њену, таки аматер-хипнотизери чине разне глупости и одмах стрпају y једну врећу и хипнотизам и спиритизам и видовитост, na чак и one проклете асталчиће што скачу !... Ha тај начип они уде једном начину лечења, који je y подесним случајима од велике користи.

223

ХППИОТПЗАМ