Дело

Хиље опет уФатио згоду, na, велим вам, увијек прича о некаквијем пословима: Данас ce добива на говедима, вели он добпва ce силесију. Узми, брате, двадес’ волова, na да добијеш чисте двије стотињарке. Пазар je то, брате!.. Ев’ овако сједиш почитав боговетни дан, na чекаш кад ћеш пазарити петицу, a о добитку да ине говорим ... Зар није тако ? Тако je. Па видиш ли ти, кад ћеш ти сву ову робу продати ? Никад. Биће ту матаха, на шта ћеш ш њпме? Продат’ га не можеш нп на зијан, a да га бациш y Неретву, срамота je. Тако je. Јес’ брате, a говеда су ти сигурна. Једу ce ona, a све што ce једе, то ти je сигурно. Зар није? Јес’ !.. —Па велим ти ja, да ти оставпш ово.. . Видићу . . Тако би сједиди no неколико сахатп, na би вазда нештО' контали и рачунали ... Једну вече дође мп отац дома, ама мало раније него. ли обично. Сјео лијепо на шилту и запалио чнбук. Знаш шта? вели мајки. Шта ? » Смислио сам нешто, a баш je добро. A шта то ? Да радим с говедима. Мајка га погледа. Па што he ти то ? Тако. Зар оставит’ трговину. Нећу. Па како ћеш? Он повуче из чпбука, na онда пушћа из уста читав млаа дима, који, колутајући ce, исчезну y соби.

228

ДE Л O