Дело

Потрудите ce, кад пођете, пошљите ми пуковског ађутанта ! завршп командир лакпм поклошш, напомињућп тпме, да je аудијенција свршена. Изпшавшп пз блпндаже, Козељцов неколико пута промумла нешто п промрда раменом, као да га je нешхо болело плп му je нешто бпло незгодно п досадно, u досадно му не на пуковског командира (нема. за што), већ на себе сама п на све што je око њега, csrni je бпо ne задовољан. XY. Пре но што ће отпћп ОФицпрпма, Козељцов оде да ce поздрави са својом четом п да впдп где joj je место. Опкогш од снопља, Фпгуре шанчева, топовп крај којпх пролажаше na и парчета од бомбп, о која ce спотпцаше no путу, све то, осветљено ватрои паљбе, беше му добро лознато: све му ce то жнво урезало y паметп пре трп месеца, a y току двопедељног бављења на овом истом бастпону. II ако je бпло много ужаснога y том сећању, опет му ce прпдружпвала некаква лепота прошлостп, п on ca задовољством гледаше позната места п предмете, као да су му бнле прпјатне две недеље проведене овде. Чета беше распоређена no грудобрану уз 6-п бастпон. Козељцов уђе y дугачак п отворен с једне стране прокоп y коме му стајаше чета. Алп унутра не могаше корачпти од војнпка, којп су буквално напунплп делу празшгау прокопа. Ha једној странп светлудаше крпва лојана свећа, коју држапге војнпк те осветљаваше књпгу што je читаше другп no слоговпма. Око свеће впђаху ce подигнуте главе, које жудно слушаху чптача. Књпга беше буквар. Улазећп y прокоп Козељцов могаше чути следеће ; „Мо-лпт-ва по-сле у-че-ња. Бда-го-да-рпм Te Соз-да-те-љу... “ Усекните свећу ! рече један. Славна књига.... »Бо-жемој.“ продужп чптач. Кад Козељдов заппта ФелдФебела чптач прекпде, војнлцп ce замешкаше, закашљаше, као обпчно посде дугог ћутања. ФелдФебел, закопчавајућп ce, подпже ce п пође ОФпцпру. Здраво, брахац! Je лп то све nama чета ? Желпмо здравља ! Добро нам дошлп, ваше благородство ! одговорп ФеддФебел, хледећп Козељцова весело п прпјатно. Јесте ce ca здрављем поправплп, ваше благородство? Но, хвала Богу ! A мп смо вас ce зажелелп. Впдело ce одмах да су Козељцова y четп волелп. У самој дубппп прокопа чуше ce гдасовп : старп четовођа дошао, onaj што je бпо рањен, Козељцов, Мпхапло СемешЉ, пт. д.: некп п прпђоше њему: тобошар ce поздрави. Здраво, Обапчук ! рече Козељцов. Нпхав ?... Здраво децо! впкну он no том. Желпмо вам здравља ! загрмп y прокопу.

242

д e л o