Дело

мраку, наслоњен уза зпд, те га no некад освехлп пламен пуцња п зачује ce y редовима му прасак пушчани. Где je командпр пуковски ? заппта Козељцов. У блпндањп, код фдохскпх, ваше благородство ! одговорп услужан војшгк. Ja ћу вас одвести. Из шанца y шанац војнпк одведе Козељцова y тедан ров. У њему сеђаху махроси, пушећп на луле; a пза њпх ce впђаху врата, кроз која светлуцаше вагра. Mory ли ућп ? Одмах ћу вас ггријавптп, н матрос уђе унутра. Кроз враха ce чујаху два гласа. Ako Пруска продужи своју неутралност, говораше један глас, онда ће Аустрија хакође Ta каква Аустрпја, рече други, кад су сдовенске земље.. Но, нека изволп. Козељцов није нпкад био y овој блпндажп. Она га поразп својим луксузом. Под беше паркетнп, на вратпма завеса. Два кревеха стајаху уза зпд; y углу беше намешхена велика, y златној рпзп, пкона Божје Мајке и пред њом светлуцаше ружпчасхо кандиоце. Ha једном кревету сиаваше један махрос, потпуно одевен, на другом, пред схолом, на коме схајаху две бухеле начета впна, сеђаху за разговором новп пуковскп командпр п ађухант. ÏÏ ако није Дозељцов нц најмање лнчио на схрашљпвца, a нпје нп y чему био крпв нп према држави нп пуковеком командпру, алп га беше схрах пред новпм командпром пуковником, својшм доскорашњпм другом: хако гордо усхаде овај пуковник п саслуша га. „Чудновахо, помпсли Козељцов, гледећп свога командира: - - — тек je седам недеља како je прпмио пук, a већ ce y свему mio га окружује y његовој одећп, држању, погледу, впдп власт пуковског командпра.... Зар je давно бпло, помисли он, кад je овај Бахрпшћев ппјанчпо с наиа, носпо недељама цпцану кошуљу н jeo, нпкога не нудећп, вечне котлехе с луком н кнедле, a сад ?... И y очима onaj пзраз хладне гордости, који хп велп : u ако сам ти друг, јер сам командир нове но веруЈ, да ja знам, да бп хи дао пола живоха само за то да будеш на шом месху!“ Ви exe ce иодуго лечпли, рече пуковник Козељцову, гледећи га хладно. Бно сам болесхан, пуковнпче ! Још ми pana mije сасвпм зарасла. Онда нисхе хребали ни долазихи, рече пуковник, гдедећн неповерљиво љегову пуну Фпгуру. Но вп, ваљда, можехе вршихи сдужбу ? Дако да не ; могу ! Ну, мило ми je. Онда примите од прапоршчика 3&јцева девету чеху, којом схе п пре командовали ; одмах ће хе добихи наредбу. Разумем.

241

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА

ДЕ.IO V