Дело

Молићу да псплахпхе рече му банкар, заустављајући дедење u гледећи га, Допустите да пошљем сухра, одговори ОФицирчић yciajyfen и стаде још брже да окреће руку y празну џепу. Хм !... промрмља банкар злобно п разбацп лево п десно. Ама тако не пде, рече он, мехнувшп карте : — -ja пресхајем. Тако ce не иоже, Захаре Пванпћу, додаде он : мп смо пгралн за готово su не на креду. Шта, зар ви сумњате y мене ?... Необпчно, збпља 1 Ko fee менп да псплатн? промрмља мајор, пошто je пзпграо око осам рубаља. Ja сам пздао šefe преко двадесет рубаља, a кад пзиграм не добијам пишха. Од куда fey да вам платим, рече банкар кад на столу нема новаца ? Hefey да чујем ! —впкну мајор дпжућп ce: — ja nrpaii с вама a не с њпма. A онај ОФпцнрчпћ сад ce наљутп. Ja ведпм да fey сутра платитп, како ви смете да вређахе ? Ja говорим што xofey. Тако ce не радп, ето шта ! вигкну мајор. Ну, пуетимо завесу над хом сденом. Сутра fee, a можда и сад свакп од овпх људп nofeii на сусрет смрхп п умретп одлучно п спокојно; једна je само утеха y xmi тешкпм крптпчкпм тренуцпма, којп >iopajy ужасжухп најхладнокрвнпју машту заборав. унпшхење сазнања, Ha дну душе свакога лежн она благородна варница, која fee га начпнптп јунаком; ну варнпца не светли јасно, алп настаје судбоноснд тренутак, пз ње заспја пламен ц осветлп велпка деда. XVII. Сутра дан продужава ce бомбардање с пстом сидом. Око једанаест часова пре подне Влада Козељцов седд са батерпскпм офпдпрпма п навпкнувдш ce на љпх, разгледа нова дица, посматра, распптује п дрпча Скроман разговор артвлерискнх Офдддра, са неком претензијом на учежосх, пзазива код њега поштовање п допадање. a схидљпва, невпна u леда спољашност Владпна допадаше ce ОФпцпрпма. Схарпјп Офдцпр y батерпјн, капетан, осредњи ргф човек, васвптан no старпм артпдерприским предањдма, дамскн каваљер, распптпваше Владу о љеговом знању пз артилерпје, о новпм проналасцпма u no мало ce осиејкпваше na aeroso мдадо лепо лпце, п y ошпхе говораше са њпм као отад са спном што ce Владп веома допадало. Потпоручнпк Ђађенко, млад ОФпцир, говораше малоруским акцентом и вечпто тражаше пршшку да спорп. п он ce допаде Владп, којд п под том грубом спољашњошћу вдде врдо доброг човека. Ћађенко једнако жуђаше Влади разне усдуге п доказпвашему, да топовп y Севастопол.у нпсу памештенп no дравшпша. Поручник Черновнцки с вдсоко подигнутим обрвама, и ако беше учхпвпји од свпју

244

ДE Л O