Дело

л носаше доста чпсх мундпр, и ако не нов, али пажљпво очпшћен, a преко ахласка пршњака впеаше му зладан ланац, не допадаше ce Влади. Он све распптпваше шта раде Господар пвојенп мшшстар, причаше му с доста непрпродним одушевљењем о храбросхи y Севасхопољу жаљаше што je тако мало правих патрпота п y опште показиваше много знаља, ума п благороднпх осећања, алп све то пзгледаше Владп непри.Јатно п непрпродно. II нарочихо он опазп, да осхалп ОФПцнри гохово не говоре с Черновпдкпм. Ту беше п јункер Вланг, кога je синоћ он разбудио. Он не говораше нпшха, већ ce смејаше, скромно седећп y углу, напомпљаше кад je ко шхо заборавпо, додаваше ракпју п савнјаше дптаре свпма ОФпцирпма. Да дп скромно учхпво Владнно понашање, који товораше с њпм као п са осхалим ОФИцпрпма плп ce његова прнјахна спољашносх допадаше „Влангп“ као шхо га назпваху војнпцп, изговарајућп му презпме y женском роду, хек он не спушхаше своје добре очи са лпца новог ОФнцпра, погађаше му све жеље п беше y не■каквој љубавној ексхазп, коју опазпше ОФпцпрп п почеше ce смејати. Пред ручком ce сменп шхапс-капехан с басхиона п дође y њпхово .друшхво. Штапс-капетан Краух беше плав, леп, охреспх ОФПдир великих рпђих бркова са бакешша: он ховораше рускп врло добро, ну одвећ правплно п лепо за Руса. У службп п жпвоху беше онакав псхп какав je п Da језпку: служпо je лепо, био je одлпчан друт, најспгурнпјп човек y новчантг схварпма. Kao и свц рускп Немци, no чудној прохпвносхп •са пдеалнпм немачкпм Не.пцпла он беше „praktisch“ y велпкој мерп. Ево га, долазп наш јунак ! рече капехан кад уђе Краух y ■собу махајућп рукама и звецкајући мамузама. Шха je no вољн, Фрп.дрих Кресхјаљич, чаја или раките ? Ja сам већ наредио да ми ce чај спремп, одговори он. .дохле ce може п ракпде гухнуги ради наслађења душе. Мило мп je да ■ce упознамо ! Молнмо вас за пријахељсхво, рече он Владп којп усхаде п поклони му ce : капехан Краух... Мени Фаерверкер рече на ■басхиону да схе јуче схигли. Много вам бдагодарпм за вашу посхељу: ja сам на њој ноћио. Да лн ва.м je само добро било ? Тамо je једна ножпда сло.мијена, na све нема ко да поирави y овом опсадном времену. Но, јесхе ли срећно одежуралн? заппха Ђађенко. Ta, ншпха; само Скворцов доби и један даФех оправпсмо : јуче ■су му разбили део y парчеха Он усхаде с месха н поче да хода; видело ce да ce надазп под ухпцајем пријахног осећања, после поврахка пз опасносхи. Шхаје, Димихрије Гавриловићу, рече он, хресућп капехана како жпвихе, баћушка? Како ваша повпшпца, joui ћухп ? Још нишха нема. Нишха неће ни бихи, рече Ђађенко: ja сам вам п пре доказивао. За шхо uete бити?

245

ОЛСАДА СЕВАСТОПОЉА