Дело

од њих одвојити. Убице су често прнморане, да убијенога искидају на комаде само да би га ce отарасили. Глава убијенога остаје на ногама убилаца кад-кад све дотле док не иструхне. У већине мрави храброст расте са бројем њихових другова, или са величином њихове задруге. Мрави, који чине чудеса кад су са својом сложном задругом, беже и од слабијих противника, IТд су усамљени. 0 овим односима овде je само напоменуто, како би било разумљивије ово што тек долази, a о душевним покретима биће и доцнпје опширнијих напомена. IX. Робовање Поред све једпакости што влада y мрављим задругама г прпмећена je y неких врста једна установа, што ce провлачп и кроз људско друштво од давнпх давнина. na скоро до наших дана. Три врсте рода Formica држе робове. Према ономе што je већ речено о демократском уређењу мрав.вих задруга, изгледа да on робовање стајало y јакој опрецн са тим уређењем ; изгледа да мрави воле и да залуднлче. Кад ce узме na ум, да најстарије .вудске републике нису биле противне овој установн ; кад ce зна, да робови y мравн не стоје ни пз далека y онакој завнсностп од својпх господара, као што je то y људскОхМ друштву. онда je лако увпдети, да je робовање и демократско уређење y мравп помирљивије, но што je бпло y гордоме Риму и y лепој и углађеној Атини. И начин заробљавања je хуманији y мравп но y људи. Овп последњм зароб.павају одрасле и способне за рад, како би од њих имали одмах користи, a мравн не чине тако. Они васпитају своје робове за то, они их негују јер их узимају док су још ларве или чауре, дакле узимљу оне које je лако навићн на ропство, оне. који још „нису окусилп сладости грађанских слобода.” У мрави не само да су робови завпсни од својих госпо.дара, но je баш са свим обрнуто господари завпсе од својих робова, јер би многи господарп угинули без њпх. Тпме ce само може и протумачитп што господарп поступају са робовима као са својим равноправнпм друговима. Huber je првм приметио да мравп држе робове. До 'сада као господари познати су мрави ове трп врсте: Formica san-

256

дe л o