Дело

guinea, Formica rufescens, Formica strongnlognathus. Робови ob hm мравима, обично cy мрави врсте Formica fusca. «Господари» нападају на мравињаке ове последње врсте мравље, односећи из њих ларве и чауре из којих raje себн робове. Око ових отмица води ce крвава борба, која ce обнчно свршава на штету нападнутпх мрави (F. fnsea). Formica sanguinea црвени мрави, држе мање робова но Formica ufescens, које зову и амазонским мравима или амазонима. Господари ове последње врсте употребљавају робове само на унутрашње послове свога мравињака, a F. sanguinea употребљава их и ван мравињака, за грађење новмх станова, за храњење ларава и неговање чаура, за пљачкање туђих мравињака ит.д. Свуда робови хране своје господаре. Робови су душа сваком мравињаку. Најбоље je проучено робовање код амазонских мрави. Овн су мрави растом крупнији, појачи су и црвенкасто-сјајни. Све послове j мравињаку раде им робови ; чак их и хране. Ha оволпку зависност од робова упућени су својим усним прибором. Њихове су вилице дуге, шиљасте и оштре, удешене за борбу, чиме ce ова мравља „господа” поглавито и занимају и због чега оу и најјуначнији међу свима мравима. Huber je метнуо y једну кутију тријестак амазона са њиховим ларвама, чаурама и храном. По Huber-ову мишљењу, мрави прегладнеше за 2-3 дана, a no Forel-y то бива тек nocue дужег времена. Ннти ce сами хранише, нити могоше ишта учинити за своје ларве и чауре, нити обављаху ма какав посао y мравињаку. Пошто угину неколико мрави, Huber пусти међу њих једнога роба, који одмах нахрани преостале своје господаре, нахрани ларве, очисти чауре и доведе све y ред. Да би потврдио ове огледе Huber-ове, Lespès je метуо уз један мравињак комадић оквашена шећера. Ha шећер дође један роб, наједе ce колико год могаше, na ce врати y мравињак. Ово ce поновило неколико пута. После неког времена дође један амазон, који само трчкараше око шећера, али га не могаше ни окусити. Најпосле он опомену једнога роба на дужност вукући га за ногу. Роб je то разумео ; он нахрани свога господара.

257

MPA B И

двло Y