Дело

Бранедесовпм лекцијама о руској књижевностп (у руском преводу штампану y В. Европе), Скабттчевскога псторијом новпје руске књпжевностп п Пиппнпвпм делима карактерпстпка материјадних мпхшвења п рускп роман на западу. Шта je одакле узимао и како, управо, каквом ce методом г. Шрапел служио, остаје нам да покажемо. Ako само ма колпко познаје руску књпжевност, чптаоцу ће се већ прва глава, y којој г- Шрепел уиознаје своје чптаоце са исторпјом руске књпжевностп до нашпх дана, учпнптп, према утпску којп оставља кад ce прочпта. као једна на брзу руку израђена компилација. По ономе што нам ce y љој пзносп, не може ce впдетп, да je ппсац п самостално проучавао деда писаца о којпма je друге хтео да поучп- Многп руснзмп (резкост, резкп, одраз, одразптп, поћи замуж , замјећпватп ит.д.), којпх ce писцу какав je г. Шрепел лако било ослободпти, показују чијим ce делима господпн Шрепел поглавпто служпо пзрађујућп je. Погрешно заппсана имена (Анђејев. м. Авђејев, Сумаров м. Сумароков) нлп заппсана тамо где пм нпје место (напр. кад спомпње на стр. 24 да су Тургењев п Гогољ(?Ј бплп главни раднпцп y перноди ослобођеља сељака од ропства), показује да ce г. Шрепел журио впше него што je смео, ако му je стало бпло до тога, да му књпга пспадне добра. He знамо чему, ако не журби, да прпшшхемо слабе стране композиције, којој недоотаје прегледностп п погрешке y преводу (Нравчв Растсрлевеч удици преводи морал место обичаји улпце... илп Кругднигод преводи округла годпна место цела као да година може бити округла ит.д.). Осим OBUX већ y овом првом чланку пма п погрешака друге врсте, којих свакојако не бп могло битм, да ce ппсад постарао проучитп најбод>а деда. која бп му ио.могла да створи себп јасну сдику п о развпћу књижевностп п томе колпко му je који правац. илп којп писац, помагао плп одмагао, те да према томе одређује значај и вредност u поједпнпх праваца п поједпних кљпжевнпка. Немајући свога кратеријума г. Шрепел ce ca свпм поверпо оном господину, чијим ce зар делом на]впше служпо. Бпће да je ту узрок, што г. Шрепел y овом првом чланку рад неких књпжевнпка (Грпгоровпча, Усиенскога, Плешчејева) потцењпвао г докле je рад других уздпзао (Авђејев, ЈБесков, Шелер:) iuto нпје тачно схватао правце, којима су ирштадалч поједпни књцжевницп, те с тога нпје, говорећи о тенденцпозној белетрпстицн којој je на челу Салтпков, разлпковао правце no партијама којима су припадали љпховп преставнпцп. Тако г. Шрепел отавља уз Авђејева и Писемскога, којп припадају школп писаца четрдесетих година, Шелера, писца средње вредности, и ЈБескова, представника реакционе белетрпстике a ниједном речју не почпље Боборпкпна, Данченка, Тернигорева, И. Салова, предотавнике либераднога правца y белетристици- ЗначаЈ народњачкога правда y белетристици нпје лепо обележен, ма да je он y многом погледу заслуживао више пажње, те ce због тога не види јасно вредност и обележје рада бољпх му иредставника, од којпх Гл. Успенски п Златовратски чине част руској кшизи. Драме ce дотакао y шест редака г у жојима je поме-

523

КРПТИКА II БПБЛПОГРАФЛЈА