Дело

нуо Островскога. A говорећп o поезијп дао ]'е места само помену песнпка чпсхе уметносхп, међу којпма највише псхпче Фета, као првога после Пушкнна, п ако Фету ту част нпје указао нпједан од рускпх крптпчара, које п сам г. Шрепел помпње као најбоље. 0 Шевченку. Никнћпну, Жешчужњехову, Мпнајеву ннгде нп речп, a Плешчејев je шшен заслужпо само као преводилад, на супрот врло стшахичним оценама о његовпм песмама најбољпх рускпх крптнчара (Мајкова, Доброљубова, Скабичевскога). II другп je чланак, посвећен руском роману, тако исто као п овај први ироста кошшлацпја. склопљена без великога труда y очпгледној намерн да ce што upe пстера што веКа књнга. Праведно je бпло очекпватп од књпжевнпка гласа г. Шрепелова да ће сн, руководећп ce својш: властитпм погледпма о роману y опште a руском посебице, пробратп пз дела којпма ce служпо само она места која бп могла допунптн влп јаснпје предсхавитп његове погледе. У место тога аш видпмо, да je г. Шрепел узео преда ce Borujea књпгу о руском роману na je просто скраћујућн преводно. A кад je хо довришо, додао je y пзводу г. Шшпна, чланак, ппсан иоводом хе кљиге Вогпјеа y намерп да псправп нека његова погрешна хврђења. Овоме чланку на крају надовезао je похпун превод чехпрп лексије Брандесове о руским књпжевнпцпма : Гогољу, Тургењеву, Досхојевском п Толсхоју. Посао како га je схвахно п пзвео г. Шрепел, као шхо ce no овоме впдн, нпје ни мало хежак. Па још ако ce готово ћухке пређе п преко оно мало хешкоћа, које п овакав посао пружа, (помирпхп. на нрпмер, о хумору Гогољеву једна другом супрохна гледпшха Вогпјево п Брандесово) онда ce гохово п не може замислихп подеснпјц начин да ce na лак начпн пзбацп годпшње no неколпко дебелпх књпга. II хрећн чланак, о развоју реалпзма y Pycnjn, такође je конпплација, која je ипсцу пспала срећнпје за руком него лп ирва. Чпхаоцпма који знају рускп мп бисмо посавеховали да сами прочпхаЈу Ппппнову Характеристику литературних мишљења ц Скабпчевскога Историју новије руске књижевности, нарочпхо ирве joj гдаве, ако хоће о овоме што впше да науче, како бп боље разумедп овај чланак y књпзп г. Шрепела. Уз хо бп, ако пм je баш схало упознахи ce ca пејсажем y руској белехрпсхпцн, могао похружнхи y Арсењева Критичкин студијама чланак о хоме. Да су при оваком начнну сасхављања књпга непзбежна понавл.ан.а, то ce већ no себп зна. У ова хри чланка je о свакоме од главнпјпх рускпх ппсаца (Тогољу, Тургењеву, Достојевском, Толстоју. Гончарову) говорено no неколико пута, сваки пз т т доста опшпрно, алп не и свакп nj'x подједнако. 0 Гогољу je, на прпмер, говорено y првом чланку, na за тим y другом " опшпрно су о љему пзношена мишљења Вогпјеа п Брандеса, na y трећем опех no четврти пух. 0 хумору његову Вогпје вели да je „протван мржљом“, те je с тога „у љему компчна жпца впше гЈтуба него танка“ (стр. 48); Брандес велп да му je л сатира крвава u

524

ДE Л O