Дело

дновату материју од које ce до данае згогло добпш само неколико атоиа. Г. Моасан члан Академије наука y Паризу славпо je стогодпшњдцу овога научнога догађаја дредставпвши својии колегама y Акадеппјп evvie кила иеталнога титана y облику као што изгледа колађе пстопљена цпнка и величпне песшгде. Ово тело добио jer. Моасан поиоћу електрпчног огњпшта. на коие je «ропзвео тако велцку тешгературу коју до сад y својпл ексдервмеитпма ннје irorao постићп. Како je згогао да пропзведе топлоту од 300 коњекпх електричнпх снага, успео je да цстопп један од најтврђнх и најотпорннјих мпнерала којп понајвпше личп на металодд. Овај лел успех Франдуске науке употребпће дндустрдја, без суиље, врло кордсно. Јер збиља овај летални тдтан дпвно ce меша са гвожђел п y нзгледу je, да ее obou iieшавиноп Дчбије челик, који ће y лногоме преваздћд чувенд челпк пз Даласка п onaj пз Шцфдлда (Schefjield). Тптан, метал, налазп ce y прцродп на много места, али не y велпкии количпнака, и то не чиет но као тптано-кисели анхидрпд (анастас Брокит, Рутпл) y гвожђу u другил зтнералпма, y гвозденој руди. Титанска гвоздена руда (Илленпт), лднерал, дрн, лрк. По Плленскол језеру, код којега га ииа, п добио je оно друго uire. Канал оеверно-петочнога иора. Totos je u јуна меседа ове годпне свечано ће ce отворцтп канал, којп води из псточнога itopa (балтдскога) y северно море, пресецаjvliH Јутланд |Данско лолуострво) u избегавајућд лролаз кроз Скагерак д Категат. Канал je удешен тако да могу љпд д велдKit ратни бродовп пловдтп Он дде ,од Кдлскога Залпва, удраво од Хилтенау до Брунсбдта, на утоку Елбе y северно зхоре. Незгачка je за дан свечана отвараша дозвала u оотале државе да y свечаностп учествују, и оне су су ce лоздву одазвале, a међу њима п Русдја п Франдуска. Жедезница Солун-Серез. Од железнице нове Солун-Серез-Дедеагач. која ce ту лма да веже е цариградскок пругод, иедавио je лредат еаобраћају део Хаџпбеглук-Серез, како јавља „Царпградскд Гласнпк". Hob провалазак. ПроФесор на рударској школв y Леобену, Шнабслегер. пронаmao je: да од иркога угл.ена правд коке. Овај проналазак ако ce као практичан покаже u утврдд дмајте u за дас велпкс вредности, јер ce зна да y нас мрког угл.ена usta y знатним кодичинама. Румунска влада као што јављају Belgrader Zeitung, пзаслала je Beli y Леобен једнога свога рударског днжид.ера да новп дроналазак о iaj проучд.

ЛИЧПИ Г JACOB II Мпливоје Макспмовпћ, један од млађих књижевних 'снага несрећао je свршио свој живот 25. јануара ове годиае y Бечу. Максимовпћ. je бао одличан ђак и уживао je иотпору Српске Матнце. Заао je добро руски, немачкп и Француски. те je с тих језпка врло лепо преводио. „Стражилово“ je аарочпто почешће имало његових иревода, аједаа je „Вјерина љубав“ и посебно оштампав. Максимовжћ je брат нашем сарадвику Јови Максимовић.у, ароФесору. Шегова смрт потресла je његове познанпке, што сведоче и onu тужнп некролози, који изидоше у,,Оаладипи", „Дневаои Листу“, „Срп. Застави“, и повоеадсаим листовииа. Нека му je вечпти саоиен деђу иаиа. Др. Виљем Душад Лаибл проФесор варшаиског университета умро je недавво y Варшави. Ламбл je родом из Чешке, y којој je u свршио науке те 1849. постао доктором .медацине. Одушевљен словенскои пдејомузајамвости путовао је' мвого no словевским земљама, a варочито no словенскои југу. Heso je време пробавио код неумрлога песвика ~Горскога Венца“. Плод aeroiia боравка y Црвој Горп био je низ расправа о рпбазш јадрааскога мора. Од 1860, годнве професором je био na руском увиверсвтету. Од његових радова нмамо варочито да аомевемо • „Ноглед na Боспу“ ц „Европа y погледу етнограФском“. Ламбл je б,.о y преиисцц н с одем наше повије књшкевности, Вуком Караџнћем. Сахер Чазох. 25. Фебруара умро je немачки књпжевник Леоиолд Сахер-Мазох. Овај пло.ши иемачки mican рођен je 15. јавуара 1835. y Лавову. Годпве 1870. изишло му je овеће дело „Капнов запис“; ono привуче на ce дажњу критичара и onu ra похвалише. Његов je рад био плодан. Написао je до 40 свеаака posrana u повела, од којих су доивнј- 1 све rope бивале. Сахер Мазох превођев je y нас почешће и ne само деевви листови већ и нашн књпжевни довели су no коју његову повелу. Ha пашој позорппцп представжа ce бд 1879. годипе његова нсторијска шаљива игра y пет чпипва ~Човек без предрасуде“, a y преводу Ђоке Мнловаповића. Чесаре Канту. Талијапски паучппк к песнпк Cesare Cantu npesinnvo je 26. Фебруapa y 88 годипи својој. Од његових дела парочито ce сполпње Светска нсторија y 35 свезака. Омање његопе стварчице превођеве су ii y нас. „Матица Хрватска“ издала je 1880. годппе sao једну квигу својах Hajaná (38.) y преводу Ив. Деспота његово лепо дело „Здрав разум и поштепо срде“.

536

ДE Л O