Дело

моја. Алп ja нисам ни вољан нп докодан да ce иуштам кроза тамне лавпрппте г. Н-евпх побуда пдп пожуда, нити мпсдим да je то потребноза ствар. Толико о пспаду г. Н. на Срп. Краљ. Акадсмију, a сад нека мп допустп да иређем на себе п на свој рад y њојзи. Ово je г. Н. ће то знатп мој други рад y њојзп, да не помињем оне, којп су ce, с одобрењем п без одобрења г. Н-ева перподнчно појавл.инали y „Годшпњацпма“. Првп рад мој, „Поглед na драмску литературу о Косову и срећно ce провукао y књпжевност, јер тада још не беше „Прегледа“ г. Н ева ; оват другп, „Поглед na ипдиску дра.чу“ бпо je тако срећан да привуче на себе наклону иажњу г. Н-еву п да ce мало закачп о скромне ступце „Срп. Прегдеда“'. Дакде, као што впдпмо : драма na драма ; драма y Србина, na драма y Пнда. To je дошло просто отуд, што ce ja, грешан, y слободнпм часовпла својпм бавпм драмом без мало толпко годппа, колпко je г. Н. стар и за то време пмао сам кад стпћп до Пндпје. Да je моје путовање no Пндпјп узрок што сам „узео“ тај предмет за академску расправу, овај бп морао бптп ирви на реду јер су тада успомене на Индпју бпде свежије y мојој паметп. He, г. Н. може мп вероватп, да бп ова расправа дошда на ред, све да Индпје нпкад нп впдео нпсам. Доказ je томе, што ce y тексту те расправе нп словцем не помпњу моја путовања, нвтп би она могла чпм утицатп на њу. Данашњи Пнди најмање што знају о својој мпнулој уметнпчкој драмп ! Што сам y Индпјп видео , то сам казао y својпм лутнпм писмпма. Да дц je то, што сам казао „забавно“, пма да репш чпталачка публпка a можда je то већ и решпла, a онпма којп полазе на чптање сг. Н-евом скепсом „да то ие мора бптп нп тачно нп пстпнпто“ разуме ce не може бптп нп „забавно“. Оно пак, што can о Пндпјп «а---учио, могао сам тако добро научитп п y Мокром Лугу, шта впше још боље, jep море u тропска жега нпсу бапх погоднп за студију. Видимо, дакле, на каквим ногама стоји г. Н-ево „уверење“ да не бп сам бпо „узео“ такав предмет, да нпсам „провео впше годпна y onoj древној „земљи“, о којој ce обпчно „узимље“ да je колевка нашег пндо „европског“ племена“. Г. Н-у, —■ узгред будп речено, као да je мпла реч то „узпмање“ : na ће ми, јемачно, опростптп, ако ce u сам послужим њоме, да одузмем мадо од његова, одиста, прпмерна самопоуздања. У даљем ■— бележењу своме г. Н. ведп, да моја ртсправа нпје академска што ne знам „сапскрпта“. Ову сумарну оценуваља мп подедпти на двоје na испптатп сваки део њезпн понаособ. Hajnpe ћемо да впдпмо, шта je то акаде.чска расправа, na ћемо ce за тпм потрудптп да испитамо : кодико je моје незнање „санскрита“ могло утицати na њу. Мислим да нећу преварпти нп себе ни г. Н-а, ако речем, да ce од сваке академске расправе иште, да унесе y обдаст науке пдп уметности што ново, незнано, или бар да попунп знано нечим новпм, незна-

538

ДЕ Л O