Дело

ПОГАШЕНЕ ЗВЕЗДЕ

0 lieb’ so lang du lieben kanst ! 0 lieb’ so lang dn lieben magst E (Freiligrath.)

У времену мржње и заборавпх, Да сам некад пев’о и о .вубави. Ал\ кад неке старе песмо претресох, Ja и ове ретке на свет изнесох. Па, кад их прочитах чисто осетих Где ми сетан осмех лицем прелети. Беху ми к’о oiiiic неке давнине Али пунн чари, пунп милине. Беху ми к’о опис бајне вечерп, Кад безброј звезда небом треперн, A мирнс ce цветнп свуда разлива, Па шапуће сваком да га уж.ива. Беху ми к’о слика неба звездана Kora густп облак покри зарана. I. Родише нас и не питаше нас Помрећемо, na да и нећемо Смрт већ можда оштру косу носи, Да нас младе без питања коси, Па што и ми да ce заносимо

*) Очо оу некадапш.е л.уоавне песме једног садашљег реалпсте.