Дело

II да свету no вољи чинимо ? Нит 1 разбирај, да л’ нас ко год хвалп Нити слушај, ако нас ко куди. Нити пнтај, би л’ те твоји дали. Hero мени похитај на груди. Нек ce знаде, да смо и ми зналп, За што су нам овај живот дали. 11. Свет ми до сад празан беше Сиромах сам пуки био, Ал : сад ме je Бог милостив, Сваким даром обдарио. Сад пустоши за ме нема Кад на груди тебе примам ; Сад сиромах више нисам, Кад уза ce тебе имам. Са тобом hy богат бити, Ma без мрве хлеба oct'o Без тебе hy јадник бити, Па ма самим царем пост’о. 111. Питају ме и млади и стари. За што носим црне наочари. A не знају, јарко сунце моје, Да ja ваздан гледам очи твоје. A ко сунце голим okom гледа Кад ce оно погледати не да ?

ПОГАШЕНЕ ЗБЕЗДЕ