Дело

10 Д Е Л 0 У ово је доба године К.штумн још прилично бујан, барем овдје на извору, гдје се бистри врутак провлачи кроз два реда гранатих врба. Малко подаље, на једном хумчићу, украј самога пзвора, бијели се мајушан храм. То је храм Клитумнов. Убави тај споменик сазидан је на чврстом подножју од тврда камена, као што су Римљани већ сваку своју ствар зидали, а унутрашњи му је жртвеник морао врло укусно израђен бити. То свједоче четири красна ступчића у прочељу, украшена шибрама , што се прилично зубу времена отеше, а која не могу бити убавија. Само што је у челу зграде урезан символ један, који као да се коси са општим стилом и изворном намјеном овога храма. Тај је символ часни крст, у оном облику, у ком га је морао зазрети цар Константин у очи крваве битке са Максенцијем. Уз часни крст урезан је у Фронтону и овај латински натпис, којему се стари погански богови — ако још гдје животаре — не би морали много радовати : „Sanctus Deus Angelorum qui fecit resurrectionemw. Сиромашни стари богови ! Пошто су за људски род толико учинили, вукући по небеском своду сунчева кола и чувајући наша поља од туче и поплаве, дочекаше најзад да их скннемо са пријестола и стрпамо у стари историски гардроб, као што се но свршеној партији шаха трпају у гомилу дрвени теклићи и коњевн. Промислите само : онај силни Марс, који нас је штитио на бојном пољу, она мудра Минерва, која нас је учнла пређи и плетпву ! Сиромашни богови ! Они, који с нама дијељаху и зло и добро, чаме сада у прогонству, а њихово мјесто заузеше нови небески улаци, које Бог л^удима посла, да их чувају ода зла и да им послије смрти душе у рај преносе. Тп ћс крилати улаци, на судњи дан, наша тијела из гробова ускрснути, а њихов вођа, арханђел Михаил, бпће позван да наше гријехе на танкпм теразијама измјери, и да одвоји добре душе од злица и поганова. Анђеле су првп Христјани највише славили сдмахпоКонстантиновој иобједи, и у то доба спада рестаурација овога храма и његова намјена христјанском култусу, којему је данас посвећен. Ама доста више о Клитумнову храму и о живописној љеиоти његова извора ; српски чнталац могао би се нначе но-